Zastavnik Vojske Srbije Vladimir Brkušanin, koji je u sredu uveče pucao u vazduh tokom sukoba demonstranata i aktivista vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Novom Sadu, izjavio je da je ispalio hitac kada je procenio da je njegov i život njegovih kolega ugrožen.
On je na konferenciji za medije u Generalštabu Vojske Srbije u Beogradu izjavio da je bio na redovnom zadatku obezbeđenja određenog lica i tom prilikom ih je "napala grupa od skoro sto ljudi sa metalnim, drvenim palicama, topovskim udarima, bakljama, kamenicama".
"Napad je bio silovit. Mi smo pružili uglavnom pasivan otpor tako što smo štitili vitalne delove i odupirali se koliko smo mogli. U trenutku kada su nas opkolili sa tri strane, iza nas je bio zid, procenio sam da je moj život i život kolega ugrožen. Upotrebio sam vatreno oružje i ispalio metak u vazduh u bezbednom pravcu. Tog momenta su se napadači razbežali", naveo je zastavnik koji je ispalio metak.
Kaže i da odgovorno tvrdi i smatra "da to nije uradio da bi posledice po njegove kolege i njega bile daleko teže".
On tvrdi da su demonstranti znali da je reč o ovlašćenim licima, te da su ih pripadnici "Kobri" više puta na to upozorili, ali da nije imalo efekta.
Načelnik Vojno bezbednosne agencije (VBA) Đuro Jovanić izjavio je 14. avgusta da je tokom nereda u Novom Sadu dan ranije povređeno sedam pripadnika jedinice "Kobre", od toga četiri teško.
On je kazao i da su pripadnici "Kobri" pružali "isključivo pasivan otpor balističkom torbom".
"S obzirom na brojnost napadača i procenu da su im ugroženi životi, radi upozorenja i odbijanja napada ovlašćeno služeno lice je pucalo u vazduh", rekao je Jovanić.
Načelnik VBA Đuro Jovanović i zastavnik Vladimir Brkušanin nisu objasnili koga su pripadnici "Kobri" čuvali u prostorijama SNS u sredu uveče.
Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) upućen Ministarstvu odbrane, na kom konkretno redovnom zadatku su bili zastavnik Vladimir Brkušanin i ostali pripadnici Vojske Srbije (VS) unutar i ispred prostorija Srpske napredne stranke, koga su pripadnici "Kobri" obezbeđivali i da li je ovo prvi put da su pripadnici Vojske Srbije u civilu obezbeđivali "određena lica" unutar i ispred prostorija SNS tokom studentsko-građanskih protesta, odgovor do zaključenja teksta nije stigao.
Da li je bilo propusta?
Predrag Petrović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), smatra da je postupanje pripadnika Vojske Srbije u civilu 13. avgusta u Novom Sadu bilo neprofesionalno.
"Njihovo prisustvo i boravak u stranačkim prostorijama, posebno u vreme kada u policiji navodno postoje informacije da može doći do incidenata, dovodi u rizik osobu koju štite", rekao je Petrović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Zaduženje odreda Vojne policije pod nazivom Kobre je i zaštita najviših državnih i vojnih funkcionera.
Uredbom Vlade Srbije iz 2013. navodi se da pravo na njihovu zaštitu ima institucija predsednika Republike koju ta vojna jedinica sprovodi zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP). Za koordinaciju obezbeđenja najviših državnih funkcionera zadužen je Savet za nacionalnu bezbednost, preko Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Potom je 2019. izmenama Zakona o Vojsci Srbije definisano da ministar odbrane ima diskreciono pravo da odluči koja će lica i objekte obezbeđivati Vojna policija.
Zvanično nema podataka ko sve ima obezbjeđenje specijalne jedinice Kobre.
Ministar odbrane Srbije je Bratislav Gašić, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Jedna od važnih demokratskih tekovina je da vojna policija samo u izuzetnim slučajevima ima pravo primene ovlašćenja prema civilima. Ako bi vojna policija mogla da obezbeđuje koga god, onda bi bila u problemu jer prema civilima primenjuje vojno-policijska ovlašćenja", rekao je Predrag Petrović, iz BCBP.
Po aktima Ministarstva odbrane, Odred vojne policije specijalne namene Kobre od 2020. je neposredno potčinjen načelniku Generalštaba Vojske Srbije i namenjen je za bezbednosnu zaštitu određenih lica i objekata od posebne važnosti.
Kako se stiglo dovde?
U Novom Sadu, Beogradu, Nišu i nekoliko drugih gradova Srbije 13. avgusta održani su protesti ispred ili u blizini filijala vladajuće stranke. Pod parolom "Srbijo, probudi se" građani su se okupili kao odgovor na nasilja pristalica SNS protiv građana na ranijim protestima, mahom u Vojvodini.
U sredu uveče najžešći sukobi zabeleženi su u Novom Sadu, gde su pristalice SNS na okupljene ispaljivali vatromet i bacali na njih topovske udare, baklje i flaše. Demonstranti su odgovorili bacanjem flaša i kamenica na prostorije naprednjaka.
Dve grupe razdvajale su policijske snage.
U jednom trenutku je grupa demonstranata pokušala da uđe na zadnji ulaz novosadskih prostorija Srpske napredne stranke, ali su se povukli kada je jedna osoba izvadila pištolj i pucala u vazduh.
Ubrzo je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izašao sa informacijom da je osoba sa pištoljem zastavnik Vojske Srbije "na službenom zadatku obezbeđivanja štićene ličnosti".
U Beogradu je došlo do više sukoba antivladinih demonstranata i policije kada su u jednom delu glavnog grada Srbije demonstranti pokušali da se približe sedištu vladajuće Srpske napredne stranke, što im policija nije dozvolila.
U blizini Skupštine Srbije u centru Beograda bilo je napeto, a došlo je i do manjeg sukoba između pristalica vlasti, koji mesecima kampuju u tom delu grada, i antivladinih demonstranata.
Antivladini protesti "Srbijo, probudi se" održani su u više desetina gradova u Srbiji, između ostalog, i u Nišu, Čačku, Smederevu, Užicu, Pančevu.
Povod za proteste su neredi koji su se 12. avgusta dogodili u vojvođanskim gradovima Vrbasu i Bačkoj Palanci, prilikom kojih je došlo do sukoba protivnika i pristalica vlasti.
Poziv Vrhovnog tužilaštva mesnim tužilaštvima
Vrhovno javno tužilaštvo (VJT) pozvalao je 14. avgusta "sva mesno i stvarno nadležna tužilaštva da bez izuzetka u potpunosti primene sva svoja zakonom poverena ovlašćenja na smirivanju situacije i uspostavljanju normalnog poretka funkcionisanja javnog reda i mira u bilo kom delu Srbije".
"Ustavom i zakonom propisana ljudska prava i slobode, kao i nepovredivost prostora za život i rad, moraju biti bez izuzetka poštovani", upozorilo je VJT.
Naglašeno je da "napadi na ta načela i prava, a posebno napadi na ovlašćena službena lica policije, javnog tužilaštva ili suda, ne samo da neće biti tolerisani, već će biti momentalno i odlučno krivično i prekršajno gonjeni, u skladu sa zakonom".
Ubrzo istog dana se oglasilo Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, koje je saopštilo da preduzima sve neophodne mere radi otkrivanja učinilaca krivičnih dela izvršenih tokom noći između 13. i 14. avgusta.
Kako kažu, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu i Policijskom upravom u tom gradu, za sada je utvrđen identitet jednog od učinilaca zbog osnova sumnje da je oštećenom policijskom službeniku zadao udarac nogom u predelu grudi i time izvršio krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323 stav 3 u vezi sa stavom 1 KZ.
Po nalogu ovog tužilaštva, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova, u kom roku će biti saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Reakcije vlasti
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je 14. avgusta da je tokom sinoćnjih incidenata povređeno 27 policijskih službenika, kao i da je podneto 47 prekršajnih prijava i pet krivičnih.
"Neki od policajaca su teško povređeni. Oko 70-80 ljudi je povređeno u napadima blokadera. Napadane su
pre svega prostorije Srpske napredne stranke, najžešće u Novom Sadu, negde i Socijalističke partije Srbije. Napadi su bili u više gradova", rekao je Dačić u vanredom obraćanju iz Palate Srbije.
On je rekao da se radi na daljoj indetifikaciji napadača, da su "provođenja u toku", kako bi svi bili procesurani, kao i da bi verovatno neko izgubio život da policija nije sprečavala sukobe.
Premijer Đuro Macut pozvao je u četvrtak sve političke aktere i građane na smirivanje tenzija, navodeći da "samo razumom, strpljenjem i uzajamnim uvažavanjem možemo postići mir i stabilnost".
"Država će, u skladu sa zakonima Republike Srbije, preduzeti sve mere da obezbedi mir, javni red i bezbedno kretanje za sve građane, bez obzira na njihova politička ili bilo koja druga opredeljenja", poručio je Macut u pisanoj izjavi.
Ministarstvo pravde saopštilo je da je Ustav Srbije "jasno utvrdio slobodu političkog udruživanja i
izražavanja, te da su fizički napadi, pretnje i zastrašivanja potpuno neprihvatljivi i krivično sankcionisani".
"Država će iskoristiti sva zakonska ovlašćenja kako bi počinioci bili identifikovani, procesuirani i kažnjeni u skladu sa zakonom. Podsećamo javnost da su ovakvi postupci krivična dela iz više odredbi Krivičnog zakonika Republike Srbije", stoji u saopštenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u noći između 13. i 14. avgusta obraćao nekoliko puta.
U jednom od obraćanja rekao je da su dva policajca teže povređena, a da je najmanje 16 policajaca povređeno u demonstracijama.
On je optužio antivladine demonstrante za nasilje i rekao da "nigde niko demonstrante nije napadao".
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević optužio je demonstrante koji protiv vlasti za pokušaj ubistva.
"Blokaderi su probali da nas ubiju i da nas zapela u prostorijama. To nije bio napad da se pocepa neki izlog i slomi izlog", rekao je Vučević.
Opozicija postavlja pitanja o 'Kobrama'
Bivši visoki oficir Vojske Jugoslavije i član Predsedništva stranke Srbija centar (Srce) Petar Bošković izjavio je danas da je specijalni odred vojne policije Kobre "zloupotrebljen od strane vlasti".
"Nije jasno šta su njih sedmorica radila sinoć u Novom Sadu. Osnovno pitanje je koga su oni štitili i po čijem nalogu?", rekao je Bošković.
Stranka slobode i pravde (SSP) zatražila je od šefa Vojno-bezbednosne agencije generala Đura Jovanića da kaže koji su zadatak u zaštiti države u sredu uveče na ulicama Novog Sada izvršavali njeni pripadnici.
Predsednik SSP-a Dragan Đilas izjavio je da je narod svedočio "najopasnijoj zloupotrebi državnih institucija u modernoj istoriji Srbije", jer su, kako je naveo, pripadnici Vojske Srbije poslati na ulice da "zajedno sa huliganima Srpske napredne stranke (SNS) napadaju građane, dok su navodno branili prostorije SNS-a".
Demokratska stranka je u saopštenju navela da je "angažovanje vojske protiv građana i učesnika mirnih protesta nezakonito, protivno Ustavu Srbije i međunarodnim konvencijama kojima se Srbija obavezala".
"Upotreba vojnih formacija u političke svrhe predstavlja ozbiljno kršenje demokratskog poretka i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava", navela je DS u saopštenju.
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, ocenio je da nije postojao nijedan opravdan razlog zbog kog su pripadnici odreda "Kobre" u Novom Sadu "'štitili' stranačke prostorije.
"Niti su na tom mestu bili prisutni predsednik ili članovi njegove porodice koji su bili u Ćacilendu (kolokvijalni naziv za improvizovani kamp provladinih pristalica u Beogradu, prim. RSE), niti je tamo bio ministar odbrane , a još manje je kancelarija stranačkog lokalnog odbora 'objekat od posebne važnosti'", rekao je Grbović.
Zeleno-levi front zatražio je od ministra policije Ivice Dačića da podnese ostavku, zbog nereda i nasilja koje su, kako je ocenila ova opoziciona stranka, izazvali "naprednjački batinaši i kriminalci, uz saučesništvo policije".
"Umesto da zaštite građane, policija je odbila da interveniše, štaviše - branila je batinaše koji ispaljuju rakete, bacaju kamenice, motkama, pa i pištoljima napadaju građane. Čak i kada su istim tim raketama pogađali policajce u glavu, oni nisu reagovali prema batinašima, već su tukli građane", saopštio je ZLF.
Pokret "Kreni-Promeni" saopštio je da će u četvrtak podneti krivične prijave protiv ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i direktora policije Dragana Vasiljevića, kao i protiv više N.N. lica koja su, kako je pokret saopštio, kamenicama i pirotehničkim sredstvima, napadala građane 12. avgusta u Vrbasu i Bačkom Petrovcu, kao i 13. avgusta u Novom Sadu.
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je da je režim Aleksandra Vučića odgovoran za dalje produbljivanje teške političke i društvene krize u kojoj se Srbija nalazi.
U Srbiji više od devet meseci traju antivladini protesti, predvođeni studentima, na kojima se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
