Optuženička klupa sudnice u Prištini bila je prazna na početku suđenja za ratni zločin koji su pre 25 godina na Kosovu počinile srpske vojne i policijske snage.
Optuženima se od polovine juna sudi u odsustvu jer su nedostupni institucijama Kosova i za njima je izdata međunarodna poternica.
Za to vreme, zvanični Beograd ćuti.
Vojska Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) tvrdi da "nema informacije" o svojim pripadnicima sa kosovske optužnice, dok policija ne odgovara na pitanja.
Više od 50 optuženih, među kojima su i bivši čelnici srpskih vojnih i policijskih snaga, tereti se za ubistvo 370 kosovskih Albanaca u Meji i drugim selima oko Đakovice tokom rata 1999. godine.
Četvrt veka od masakra, većina optuženih je u penziji i protiv njih se u Srbiji, zvanično, ne vodi nikakva istraga.
Neki su aktivni u javnom životu – pišu i promovišu knjige, bave se politikom i gostuju u medijima.
U potrazi za optuženima, RSE je analizirao javno dostupne baze podataka i arhive.
Šta se dogodilo u selima kod Đakovice?
Prema optužnici kosovskog tužilaštva, ali i ranijim presudama Haškog tribunala, srpske vojne i policijske snage sprovele su od 27. do 29. aprila 1999. opsežnu zajedničku operaciju "Reka", nazvanu po dolini sa više od 20 sela u regionu Đakovice.
U ovoj operaciji, čiji je clj bio je da se to područje etnički očisti od njegovih stanovnika, ubijeno je 370 civila, a nekoliko hiljada je proterano u Albaniju.
Njihova imovina je opljačkana, a kuće spaljene.
Najviše ubijenih živelo je u planinskim selima Meja i Korenica.
Tela većine pronađena su 2001. u osam masovnih grobnica u predgrađu Beograda, dok se 18 žrtava masakra do danas vodi kao nestalo.
Operacija "Reka" bila je osmišljena od strane Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije i starešina Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
Glavnoosumnjičeni 'opozicionar' u Nišu
"Ne pada mi na pamet da idem na suđenje u Prištinu, ali bih se uvek pojavio pred sudom u Beogradu", kaže za RSE bivši načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i glavnoosumnjičeni na kosovskoj optužnici Momir Stojanović.
Kao penzionisani vojni general živi u Nišu na jugu Srbije.
Do 2016. bio je funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, a danas je, kaže, "autentični opozicionar" i oštar kritičar predsednika Aleksandra Vučića.
Na lokalnim izborima 2020. predvodio je grupu građana "Iskreno za Niš", koja nije prešla cenzus.
Stojanović za RSE tvrdi da je za masakr u Meji i drugim selima čuo tek godinama kasnije u Hagu, gde je bio svedok odbrane na suđenjima čelnicima srpske vojske i policije.
"Nemam nikakva saznanja o stradanju tih civila i odgovorno tvrdim da vojska nema nikakve veze sa tim zločinom. Ne mogu da tvrdim da li su pripadnici MUP-a nešto uradili, to je pitanje za njih", rekao je Stojanović.
Dodaje i da je Haški tribunal "nepobitno utvrdio da nema njegove odgovornosti".
"U ratu na Kosovu nisam komandovao ni sa jednim vojnikom, niti sa operacijom, niti sam planirao operacije. Moj posao je bio prikupljanje podataka o jačini, sastavu i lokaciji terorističkih sastava OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) i njihovim ilegalnim prelascima granice".
Stojanović navodi i da je komanda Prištinskog korpusa isplanirala akciju "Reka" kako bi se region Đakovice "očistio od terorista".
"Sa tog prostora su tokom cele '98. i '99. godine brojni naši vojnici ginuli kada krenu na smenu na karaulu (stražu na granici sa Albanijom). Kad god krene naše vozilo, teroristi OVK naprave zasedu i poubijaju par vojnika. To se dešavalo danima", tvrdi Stojanović.
Šta je utvrdio sud u Hagu?
Iako su visoki oficiri srpske vojske u svedočenjima u Hagu tvrdili da je cilj operacije "Reka" bio da se spreči ulazak boraca OVK sa prostora Albanije, kako se ne bi spojili sa brigadom koja je delovala na prostoru doline, Sud je utvrdio da niko od ubijenih nije bio naoružan, niti je aktivno učestvovao u borbama.
"Štaviše, nema dokaza da su se u to vreme na tom području vodile ikakve borbe između srpskih snaga i OVK", piše u presudi načelniku Resora javne bezbednosti MUP-a Vlastimiru Đorđeviću.
Za zločine u operaciji "Reka" u Hagu je osuđen skoro ceo srpski vojni i policijski vrh.
Uz Đorđevića, osuđeni su i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, komandant 3. Armije Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba Dragoljub Ojdanić i načelnik MUP-a Srbije za Kosovo Sreten Lukić.
Pred sudovima u Srbiji do danas nije osuđena nijedna osoba, ni za zločine u operaciji "Reka", ni za skrivanje tela žrtava u masovnim grobnicama u Batajnici kod Beograda.
Haški tribunal se nije bavio utvrđivanjem Stojanovićeve odgovornosti jer mu pred tim sudom nije suđeno.
Veće je u presudi Vlastimiru Đorđeviću, međutim, navelo da Stojanovićeva tvrdnja da nije imao ovlašćenje da komanduje jedinicama nije "ni pouzdana, ni verodostojna".
"Nezamislivo je da nije imao informacije o učešću vojnih jedinica u operaciji 'Reka', koja je navodno bila usmerena protiv terorista, ili o prisilnom proterivanju i ubijanju seljana u danima tokom kojih je operacija sprovođena", piše u presudi.
Stojanović za RSE ponavlja i ranije tvrdnje da je za masovne grobnice u Batajnici, u kojima su 2001. pronađena tela žrtava, saznao iz medija.
Iako je nakon toga bio na položaju načelnika Vojno-bezbednosne agencije, kaže da istragu nije sproveo jer "nije dobio takav zahtev od pravosuđa".
Stojanović je kao poslanik Srpske napredne stranke od 2014. predsedavao i skupštinskim Odborom za kontrolu službi bezbednosti.
Dok je bio na tom mestu, Interpol je za njim i još 17 osoba raspisao crvenu poternicu zbog zločina u regionu Đakovice. Nalog za hapšenje izdali su tužioci Misije Evropske unije na Kosovu (EULEX).
"Odmah sam se javio našem Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu. Istraga je trajala sve do 2019, promenila su se tri tužioca i onda su doneli rešenje prema kome se prijava odbacuje", kaže Stojanović.
Iz Tužilaštva za ratne zločine nisu odgovorili na pitanja RSE zbog čega je istraga obustavljena, niti do kakvih su saznanja došli o masakru i kasnijem premeštanju tela ubijenih, o kojima su dokazi izvedeni i pred Haškim tribunalom.
Ko je učestvovao u zločinu?
Vojska je, prema optužnici, za operaciju angažovala 549. motorizovanu brigadu – 2. bataljon, 125. motorizovanu brigadu, 63. padobransku, 52. bataljon Vojne policije i 52. artiljerijsko-raketnu brigadu.
MUP je, pored ostalih, angažovao Posebne jedinice policije iz Đakovice i Prizrena, Jedinicu za specijalne operacije, koju je osnovao Resor državne bezbednosti Srbije, te pripadnike teritorijalne odbrane i paravojnih formacija.
Priznanja za 'herojsku' 125. brigadu
Na kosovskoj optužnici je i Dragan Živanović, koji je u vreme zločina komandovao 125. motorizovanom brigadom.
U svedočenjima u Hagu ranije je tvrdio da njegova brigada nije učestvovala u pljački i spaljivanju sela na Kosovu i da su njegovi vojnici gađali "samo zgrade u kojima su se nalazili teroristi".
Penzionisan je 2006. sa činom general-majora.
Danas gostuje u emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom, u kojima govori o događajima na Kosovu i "herojskom putu" nekadašnje brigade.
Uz vojni i državni vrh Srbije, više puta je dodeljivao ordenje njenim pripadnicima.
Cela brigada, koja je rasformirana 2005. godine, odlikovana je "Ordenom narodnog heroja" za, kako se navodi na sajtu Vojske Srbije, "doprinos u odbrani otadžbine, herojstvo i požrtvovanje".
Ministarstvo odbrane je 2021. predstavilo i film "Herojska 125. motorizovana brigada".
U zoni odgovornosti ove brigade je, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno više od 1.800 civila, među kojima i preko 500 žena i dece.
Fond je protiv Živanovića pre više od decenije podneo dve krivične prijave za zločine na Kosovu.
Tužilaštvo u Srbiji je 2014. godine otvorilo istragu o umešanosti brigade u zločine.
Obustavljena je tri godine kasnije, a iz Tužilaštva nisu odgovorili na pitanja RSE o razlozima.
Sećanja porodica žrtava
Suprug Mire Krasniqi (Krasnići) bio je jedan od stotina civila koje su srpske snage 27. aprila 1999. odvele iz sela u okolini Đakovice. Imao je 39 godina, a njegovo telo nikada nije pronađeno.
Mira se seća kolona žena i dece, muškaraca koji su od njih odvajani, ulica punih srpskih vojnika i njihovih naredbi uz pretnju oružjem: "Bežite, odlazite".
"Prvi kojeg su skinuli sa traktora bio je Albert - sin mog devera. Zatim su odveli sve ostale muškarce.
Nisu nam dali ni da okrenemo glavu da ih pogledamo. Nastavili smo s konvojem prema Albaniji", priseća se Mira u razgovoru za RSE.
Albert Krasniqi, tada 17-godišnjak, i njegov otac pronađeni su u jednoj od masovnih grobnica u Batajnici.
Lush (Luš) Krasniqi iz Ramoca kod Đakovice je tog aprilskog dana izgubio dva brata i ujaka.
"Odveli su ih i otišli prema drugim kućama, a nama su naredili da odemo traktorom", seća se Lush.
Tela članova njegove porodice pronađena su šest godina kasnije, takođe u jednoj od masovnih grobnica u Batajnici.
Šta rade veterani 63. padobranske?
Na čelu 63. vojne padobranske brigade u vreme zločina bio je Ilija Todorov.
Na tom mestu ostao je do 2006, kada je postavljen za prvog komandanta Specijalne brigade Vojske Srbije.
Bio je i zamenik komandata Združene operativne komande, a penzionisan je 2020.
Za razliku od dela veterana ove brigade, koji poslednjih meseci učestvuju u antivladinim protestima studenata i građana u Srbiji, Todorov je blizak državnom i vojnom vrhu.
U oktobru prošle godine je, uz tadašnjeg premijera Miloša Vučevića i ministra odbrane Bratislava Gašića, govorio na svečanosti povodom 80 godina od osnivanja brigade.
"Danas je prilika da se svima koji ugradiše sebe u veliki stroj 63. padobranske brigade izrazi zahvalnost i oda počast", poručio je.
I ova brigada je u Srbiji odlikovana "Ordenom narodnog heroja".
Prema nalazima suda u Hagu i svedočenju pripadnika vojske, 63. padobranska bila je na levom boku vojno–policijskih snaga koje su se iz pravca severozapada doline Reka kretale prema jugoistoku i proterivale meštane sela.
Tokom sukoba na Kosovu, ova brigada je uglavnom bila angažovana na karaulama na granici sa Albanijom.
'Generalov kosmetski put'
Nekadašnji komandant vojne 52. artiljerijsko-raketne brigade Miloš Đošan je u penziji od 2001.
Piše i promoviše knjige o ratu na Kosovu i čest je gost srpskih televizija.
U martu pošle godine je na predstavljaju biografije Nebojše Pavkovića poručio da mu je "velika čast i odgovornost da govori o knjizi junaka i mučenika".
Pavković u Finskoj služi višedecenijsku kaznu zatvora zbog zločina na Kosovu.
Uz promocije knjiga sa naslovima "Generalov kosmetski put" i "Od NATO agresije do Haškog tribunala", Miloš Đošan učestvuje i na svečanostima koje organizuju predstavnici vlasti.
Đošanova brigada je u vreme zločina bila direktno podređena Prištinskom korpusu.
U izjavi koju je dao Komisiji za saradnju sa Haškim tribunalom 2002, potvrdio je da je jedan deo njegove jedinice učestvovao u operaciji "Reka", ali da nisu došli u kontakt sa civilima.
Kao svedok odbrane na suđenju Vlasimiru Đorđeviću u Hagu, tvrdio je da "nije imao mnogo informacija o akciji" i da "nije čuo ništa o zločinima" koji su počinjeni nad albanskim stanovništvom.
Zona odgovornosti 549. brigade
Sela u regionu Đakovice pripadala su zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade, na čijem je čelu bio Božidar Delić.
Uprkos optužbama i krivičnim prijavama koje je protiv njega podnosio Fond za humanitarno pravo, protiv Delića u Srbiji nikada nije vođen postupak.
Umro je u avgustu 2022. godine. Tada je bio potpredsednik Skupštine Srbije.
S obzirom na snagu i operacije u kojima je učestvovao, najznačajniji bataljon u okviru 549. brigade bio je 2. motorizovani bataljon kojim je komandovao Vlatko Vuković.
Kao svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševića u Hagu, Vuković je tvrdio da je njegov bataljon od Prištinskog korpusa dobio usmeni zadatak da "pomogne civilima da pređu granicu i odu u Albaniju".
Kao razlog je naveo "sprečavanje mogućnosti povreda od mina koje su postavile srpske snage".
Vuković, koji se nalazi na optužnici Kosova, penzionisan je početkom dvehiljaditih.
I ova brigada je "zbog ratnih zasluga" u Srbiji odlikovana "Ordenom narodnog heroja".
Prema svedočenju više visokih vojnih oficira u Hagu, naredbu za angažovanje vojske u operaciji "Reka" dao je tadašnji načelnik štaba Prištinskog korpusa Veroljub Živković, izdajući usmenu borbenu zapovest jedinicama "da obezbede područje".
Živković je na optužnici kosovskog tužilaštva, a prema podacima Fonda za humanitarno pravo, razrešen dužnosti 2003. godine.
U zločinu je, prema optužnici, učestvovala i četa 52. bataljona Vojne policije na čijem je čelu bio Saša Antić.
Prema izjavi pripadnika ovog bataljona koji je u Hagu svedočio pod zaštitom indentiteta, naređenje za angažovanje čete izdao je komandant bataljona Stevo Kopanja, navodeći da sve Albance treba poslati prema selu Korenica gde su ih čekali pripadnici MUP-a "sa spiskom terorista".
Kaponja je, prema podacima Fonda, penzionisan 2013, a Saša Antić 2002. godine.
Uloga specijalnih policijskih i paravojnih formacija
Na optužnici su i pripadnici Posebnih jedinica policije i Jedinice za specijalne operacije na čijem je čelu bio Franko Simatović.
I on je u Srbiji nakon što ga je Haški tribunal 2023. pustio na prevremenu slobodu zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Odslužio je osam i po od 15 godina zatvorske kazne na koju je osuđen zbog zločina tokom ratova devedesetih u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Za zločine na Kosovu nije odgovarao.
Bez odgovora institucija
Ministarstvo odbrane Srbije odbilo je da dostavi RSE podatke o svojim pripadnicima koji se nalaze na kosovskoj optužnici, uz obrazloženje da Operativna uprava Generalštaba "ne poseduje tražene informacije".
Ministarstvo unutrašnjih poslova do objavljivanja ovog teksta nije odgovorilo na zahtev RSE za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, iako je zakonski rok istekao.
Odgovori na pitanja da li će nakon početka suđenja na Kosovu pokrenuti istragu ili da li će sarađivati sa Prištinom, nisu stigli ni iz Tužilaštva za ratne zločine.
Ni Ministarstvo pravde nije odgovorilo na upit o Sporazumu o međusobnoj pravnoj pomoći.
Ovim Sporazumom, koji je 2013. postignut u Briselu, predviđeno je da Srbija i Kosovo razmenjuju pravosudne zahteve preko predstavnika Evropske unije.
Državni vrh Srbije, koji ne priznaje Kosovo i njegove institucije, nije javno komentarisao početak suđenja u Prištini.
Na pitanja RSE nisu odgovorili iz kabineta Predsednika, Vlade i njene Kancelarije za Kosovo.
Izvori: Presude i svedočenja na suđenjima Vlastimiru Đorđeviću i tzv. Kosovskoj petorki pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju; Dosijei Fonda za humanitarno pravo - "Operacija Reka", "125. motorizovana brigada" i "549. motorizovana brigada".
