Rezultati izbora u Moldaviji pobeda za Brisel koliko i za Kišinjev

Stranka akcije i solidarnosti (PAS) moldavske predsednice Maje Sandu (Maia) izgleda da će pobediti na ključnim izborima uprkos, kako se čini, koordinisanoj kampanji dezinformisanja iz Kremlja. Ali pravi pobednik bi mogao biti Brisel.

PAS, prozapadna stranka u jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, suočila se sa žestokim izazovom od svog najvećeg rivala, Patriotskog izbornog bloka, saveza proruskih stranaka koje predvodi bivši moldavski predsednik Igor Dodon.

Pročitajte i ovo: Moldavska proevropska vladajuća partija slavi ubedljivu pobedu na ključnim izborima

Preliminarni rezultati – koji predviđaju da je PAS osvojio najmanje 55 od 101 mesta u parlamentu – zapanjujući su s obzirom na to da su mnoge ankete pokazivale da su dva bloka bila izjednačene, dok je Kremlj uložio značajan trud da preokrene ravnotežu u svoju korist.

S Moldavijom uklještenom između Ukrajine i Rumunije – članice NATO-a i Evropske unije, Brisel je bio napet nedeljama pre glasanja 28. septembra.

Proruska pobeda bi značajno urezala klin u njen istočni bok u vreme kada je Moskva izgleda ohrabrena da testira odlučnost Zapada dok istovremeno ostvaruje dobitke na bojištima u Ukrajini.

Čini se da sada može da odahne što će Moldavija ostati van domašaja Kremlja, barem za sada.

"Proevropska pobeda Moldavije je lekcija za celu Evropu o tome kako se braniti od ruskog mešanja", rekao je Zigfrid Muresan (Siegfried), evropski poslanik i potpredsednik Evropske narodne partije.

"Moldavija ostaje čvrsto usidrena na proevropskom putu. Dobre vesti za narod Moldavije! Dobre vesti za Evropu!", rekao je on

Rezultat je politički het-trik za Sandu, a pobeda na parlamentarnim izborima usledila je manje od godinu dana pošto je ona obezbedila novi predsednički mandat, dok je na referendum o članstvu u EU proevropska strana pobedila za dlaku.

Ulog je zaista bio monumentalan na izborima koji su u velikoj meri viđeni kao izbor između Brisela i Moskve. I nijedna strana nije krila koga podržava.

Uoči izbora, Rusija je tvrdila da se NATO sprema da "okupira" Moldaviju, iako nije iznela dokaze i više puta je optuživala vladu u Kišinjevu za "antirusku histeriju".

Sandu i drugi su optužili Kremlj da je "u zemlju uložio stotine miliona evra" kako bi širio dezinformacije.

Poslednjih nedelja, moldavske vlasti su delovale po tim navodima sprovođenjem policijskih akcija širom zemlje usmerenih na, kako su navele, "pripremu masovnih nereda i destabilizacije, koji su koordinisani iz Ruske Federacije preko kriminalnih elemenata".

• Moldavska policija sprovela veliku akciju zbog navodnog mešanja Rusije u izbore
• Osumnjičeni za pripremu destabilizacije na izborima u Moldaviji uhapšeni u Srbiji

Pročitajte i ovo: Srbija u fokusu istrage o navodnoj ruskoj obuci Moldavaca za destabilizaciju pred izbore

Dvema proruskim partijama – Srce Moldavije i Velika Moldavija – takođe je zabranjeno da učestvuju u glasanju ovog vikenda posle optužbi za podmićivanje birača, nezakonito finansiranje stranaka i pranje novca. Konačna odluka o Velikoj Moldaviji doneta je u nedelju, nekoliko sati posle početka glasanja.

Evropska unija, koja je obično strogo neutralna po pitanju izbora u članicama i zemljama kandidatima, nije se mnogo trudila da sakrije svoju privrženost PAS-u, dok je portparol Evropske komisije primetio da se Rusija "duboko meša u izborni proces".

Ali tu nije stala.

Brojni evropski lideri su se nedavno pojavili u Kišinjevu s obaveznim fotografisanjem sa Sandu, sankcije proruskim političarima su uvedene i proširene u poslednjih nekoliko godina, a plan rasta od 1,9 milijardi evra za naredne tri godine predstavljen je početkom 2025. godine za finansiranje infrastrukturnih i energetskih projekata u zemlji.

Možda je presudni udar izvršen samo tri dana pre glasanja kada je Grčka dozvolila ekstradiciju oligarha Vlada Plahotnjuka (Plathoniuc).

Slika glavnog osumnjičenog u dugotrajnoj istrazi o nestanku oko milijardu dolara iz banaka 2014. godine, koji je stigao u lisicama u Kišinjev, bila je upravo ono što je trebalo Sandu, koja je celu karijeru izgradila na borbi protiv korupcije.

Činjenica je da EU jednostavno nije mogla da priušti da izgubi ovo glasanje.

Otkako se Gruzijski san zadržao vlast na parlamentarnim izborima u Gruziji prošle jeseni, Tbilisi se povukao iz razgovora o članstvu u EU, čak i ako je ta zemlja nominalno još uvek kandidat.

A bez kraja rata u Ukrajini na vidiku i zamahom na bojnom polju koji i dalje favorizuje Rusiju, Moldavija ostaje jedina zemlja u istočnom susedstvu EU koja ima održive šanse da postane članica.

Cilj da se to postigne u ovoj deceniji ostaje posle izbora.

Kišinjev i Brisel su spremni da otvore pregovore o svih 33 poglavlja iz pristupnih pregovora. To može ići brzo pošto EU želi da doda barem još nekoliko članica i sa Zapadnog Balkana i sa istoka pre sledećih evropskih izbora 2029. godine.

Pročitajte i ovo: Debata o razdvajanju u EU: Put Moldavije i Ukrajine ka članstvu pod lupom

Do sada se ništa nije pomerilo budući da su Moldavija i Ukrajina povezane u procesu, a Mađarska blokira put Kijeva ka EU zbog pitanja prava manjina.

Moguće je da Moldavija sada krene napred bez Ukrajine, potencijalno čak još ove godine.

Pobeda PAS-a je i ukrajinska pobeda.

Kao važno čvorište za ratom razorenu zemlju, Kijev bi teško mogao da priušti još jednog neprijateljskog suseda, ovog puta na zapadu.

Sada je moguće da Moldavija bude lokomotiva koja vuče Ukrajinu sa sobom u EU.

To je ono što su zvaničnici EU imali na umu kada su obe zemlje dobile zeleno svetlo za pridruživanje bloku pre tri godine. Proevropska pobeda barem osigurava da je ta mogućnost i dalje realna.