Šef NATO-a za RSE: Potreban 'promišljen dijalog' o Ukrajini

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) izjavio je da je američki mirovni predlog pomogao da se Kijev i Vašington zbliže na putu ka okončanju rata između Rusije i Ukrajine, najvećeg i najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) iz sedišta vojnog saveza u Briselu 24. novembra, Rute je ocenio da su razgovori o predlogu – koji je iznenadio Kijev i njegove evropske saveznike – tokom vikenda u Ženevi između američkih i ukrajinskih pregovarača bili "veoma uspešni".

Čitajte: Različite vizije: Gde se SAD i Evropa razilaze po pitanju mira u Ukrajini?

"Pa, očigledno je da se o nekim elementima mora dobro promisliti", rekao je Rute o planu u 28 tačaka, dodajući da je "jasno da je kao osnova juče poslužio svojoj svrsi da dve strane zaista započnu dijalog".

Plan, koji je procurio u nekoliko medija, uključujući RSE, krajem prošle nedelje je izazvao uzbunu u nekoliko evropskih prestonica, kao i u Kijevu, dok su ga neki nazvali "listom želja" Kremlja.

Uslovi plana zahtevaju velike ustupke od Kijeva i čini se da odražavaju mnoge zahteve Kremlja – uključujući predaju ukrajinskih oblasti Donjecka i Luganska – poznatih kao Donbas – i Krima, zajedno s postavljanjem ograničenja na veličinu ukrajinske vojske.

Predlog bi takođe omogućio Moskvi da se vrati u Grupu sedam vodećih industrijalizovanih zemalja, kao i postepeno ublažavanje zapadnih sankcija Kremlju.

Kad je predlog procurio, evropske diplomate su požurile da sastave kontrapredlog koji bi bio lakši za Kijev.

Pedesetosmogodišnji bivši holandski premijer rekao je da će se "elementi koji se više tiču EU ili NATO-a razmatrati odvojeno".

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) je prvobitno dao Ukrajini rok do 27. novembra da pristane na predlog, mada je kasnije ublažio taj rok.

Nije bilo javnih izjava o tome kako bi revidirani plan rešavao pitanja poput načina na koji bi bezbednost Ukrajine bila zaštićena od budućih ruskih pretnji ili kako bi se finansirala obnova posleratne Ukrajine.

Rute je potvrdio da je bio u kontaktu i s Trampom i s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim tokom vikenda i u intervjuu nije želeo da govori o predlogu tačku po tačku.

Rutte za RSE: Putin se mora suočiti s 'razornim posledicama' ako ponovno pokuša napasti Ukrajinu

On je, međutim, naglasio da je "krajnje stanje" razgovora "suverena Ukrajina koja ide napred, snažna nacija i da Rusija nikada više neće pokušati da je napadne".

"Znam jednu stvar o Rusima generalno, a posebno o Putinu. Kad god postignete dogovor, morate se uveriti da je u njegovom interesu da ga se drži", rekao je Rute.

"Zato je toliko važno da kad god se postigne mirovni sporazum o Ukrajini, da on nikada više neće pokušati. I nikada više neće pokušati kada zna da će posledice po njega biti razorne ako ponovo pokuša da napadne Ukrajinu posle dugoročnog primirja ili, poželjno, mirovnog sporazuma", rekao je on.

Članstvo u NATO-u za Ukrajinu?

Rute je ipak komentarisao dva aspekta kojih se plan dotiče u vezi sa zapadnim vojnim savezom: budući dijalog s Rusijom i potencijalno članstvo Ukrajine u NATO-u.

Šef NATO-a, koji je preuzeo dužnost generalnog sekretara u oktobru prošle godine, rekao je da se budući razgovori neće odvijati u okviru Saveta NATO-Rusija, koji se poslednji put sastao neposredno pre početka invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, niti putem Osnivačkog akta NATO-Rusija iz 1997. godine, koji je kodifikovao odnose između 32-članog vojnog saveza i Moskve.

Čitajte: Zelenski u obraćanju naciji rekao da se Ukrajina suočava s 'veoma teškim izborom' u vezi s mirovnim planom SAD

"Te stvari su mrtve, te dve institucije, Savet NATO-Rusija i Osnivački akt NATO-Rusija su mrtvi otkako je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu", rekao je Rute, dodajući da je invazija Kremlja na susednu zemlju "protivna svim osnovama naših zapadnih vrednosti i onome što je predstavljao Osnivački akt NATO-Rusija i onome što je Savet NATO-Rusija pokušao da postigne".

Slično tome, on nije u potpunosti isključio buduće članstvo Ukrajine u NATO-u, iako je početni predlog SAD naveo da vojni savez ne bi trebalo dalje da se širi.

Rute je, međutim, brzo dodao da članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno nije moguće.

"Svaka zemlja u oblasti NATO-a – dakle u evroatlantskoj zoni koja želi da postane članica NATO-a i to je Vašingtonski sporazum iz 1949. godine – može da aplicira za članstvo. Ali da biste postali član, potrebna vam je jednoglasnost. I trenutno je ta jednoglasnost daleko", rekao je on.

"Trenutno imamo nekoliko saveznika koji eksplicitno izjavljuju da smo protiv ulaska Ukrajine u NATO. Naravno, imali smo i formulacije sa samita u Vašingtonu prošle godine, u kojima se navodi da postoji nepovratan put u NATO. Dakle, to je jedna realnost", rekao je generalni sekretar NATO.

O vojnoj saradnji Srbije sa Kinom

Na pitanje o učešću Vojske Srbije sa u vežbama sa kineskom vojskom, Rute je izjavio da Srbija ima suvereno pravo da učestvuje u tim vojnim vežbama, ali i da su u NATO-u "prilično zabrinuti u vezi sa onim što se dešava sa Kinom generalno".

"Što se tiče Srbije, oni mogu doneti odluku da to rade. Ali, ne budimo naivni u vezi sa Kinom. Znamo da Kina sarađuje sa Rusima, Severnom Korejom, Iranom, da je stoga ono što se dešava u Indo-Pacifiku i ono što se dešava u evroatlantskoj oblasti sve više povezano i isprepleteno", rekao je Rute.

On je ukazao na to da NATO ima dijalog sa Srbijom i da on lično ima direktne kontakte sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Ali, na kraju bih se zaista distancirao od onoga što on radi sa Kinom, što je naravno relevantno, ali postoji hitnije pitanje, a to je sama Kina", rekao je Rute.

Vojska Srbije održala je prvu vojnu vežbu sa kineskom vojskom u julu, uprkos upozorenjima iz Evropske unije, čijem članstvu teži. Vežba je trajala deset dana i održana je kineskoj provinciji Hebej.

Čitajte: Šta je pokazala vojna obuka Srbije sa Kinom?

Iako je priključenje Srbije EU strateški cilj zemlje, Srbija pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, jača odnose sa Kinom. Dve zemlje ih nazivaju "čeličnim prijateljstom" i "strateškim partnerstvom".

Vojna saradnja Srbije i Kine započeta je 2020. kupovinom šest novih bespilotnih letilica CH-92A. Dve godine kasnije, Srbija je nabavila i raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3. Kasnije je nabavljena i nova kineska bespilotna letelica CH-95, ali nije zvanično saopšteno koliko je dronova tog tipa kupljeno.

Upozorenja zbog saradnje sa Kinom u sferi odbrane stizala su i iz Vašingtona.

Srbija se deklariše kao vojno neutralna, a iako, prema izjavama zvaničnika, nema aspiracije ka članstvu u NATO, sa tim vojnim savezom sarađuje od 2006. godine kroz program "Partnerstvo za mir".

Pogledajte intervju sa Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO-a.