Kara-Murza pokušava da smiri tenzije u ruskoj opoziciji oko evropske platforme

Ruski opozicioni političar u egzilu Vladimir Kara-Murza nastojao je da ublaži tenzije među neprijateljima Kremlja u inostranstvu zbog odluke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) da protivnicima predsednika Vladimira Putina pruži snažniji glas u glavnoj evropskoj organizaciji za ljudska prava.

U intervjuu za Karent tajms Kara-Murza je rekao da bi buduća delegacija protivnika Kremlja van Rusije u PSSE trebalo da "ima najširi mogući reprezentativni karakter", ističući da je to "jedino što može da obezbedi (njen) legitimitet".

On je govorio 6. oktobra, pet dana pošto je PSSE glasala sa 80 glasova za, nijednim protiv, uz četiri uzdržana, za "uspostavljanje Platforme za dijalog s ruskim demokratskim snagama" kako bi se "rešila pitanja od zajedničkog interesa".

U rezoluciji PSSE se navodi da je cilj "jačanje kapaciteta ruskih demokratskih snaga da donesu održive demokratske promene u Rusiji i pomognu u postizanju trajnog i pravednog mira u Ukrajini, uz osiguravanje odgovornosti ruskih aktera za počinjene međunarodne zločine".

Čitajte: Ruski opozicioni političar poručio u Beogradu sunarodnicima da ne odustaju od borbe 'za slobodnu Rusiju'

Rusija je izbačena iz Saveta Evrope i njegove Parlamentarne skupštine nekoliko nedelja pošto je pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Odluka da se protivnicima Putinove vlade pruži platforma za dijalog s organizacijom za ljudska prava je "istorijska", rekao je Kara-Murza za Karent tajm, rusku televizijsku i digitalnu mrežu kojom upravlja RSE.

"Glas... ruske demokratske opozicije čuće se unutar zidova Saveta Evrope", rekao je on, nazivajući ga "najvažnijom platformom za razvoj mape puta za reintegraciju buduće, post-Putinove Rusije u evropski pravni prostor i evropske institucije".

Međutim, odluka PSSE izazvala je ljutite razmirice na društvenim mrežama između pojedinaca i frakcija u fragmentiranoj ruskoj opoziciji, pogoršavajući tenzije koje su dugo bile prepreka jedinstvenom delovanju.

Glavni izvor tenzija oko odluke bio je memorandum koji je objavljen uz rezoluciju na sajtu PSSE, u kojem su navedene neke od glavnih ruskih opozicionih snaga u inostranstvu i ono što se činilo kriterijumima za potencijalno uključivanje u grupu koja će predstavljati rusku opoziciju u PSSE.

Kritika i kontroverza

Između ostalih, među kojima su Mihail Hodorkovski, Gari Kasparov i Kara-Murza, navedeni su pokojni Aleksej Navaljni i njegova Fondacija za borbu protiv korupcije (FBK), kojom sada upravljaju njegova udovica Julija Navaljna i drugi saradnici.

Navodi se da je, pored svojih dostignuća, FBK "privukao pažnju i kroz akcije koje su izazvale kritike i kontroverze unutar ruske opozicije" i da nije potpisao "Deklaraciju Ruskih demokratskih snaga" objavljenu u Berlinu 2023. godine.

"Dosadašnji pokušaji da se uključi u inicijative Skupštine... nisu bili uspešni i za sada se ne kvalifikuju kao Ruske demokratske snage kako ih je definisala Skupština", navodi se u memorandumu.

Čitajte: Godinu dana nakon Navaljnijeve smrti u zatvoru, njegovi saradnici se muče u inozemstvu

Taj odlomak su primetile istaknuti ljudi u FBK, poput Marije Pevčih i Leonida Volkova, i pokrenuo je niz razmena kritika na internetu, u nekim slučajevima suprotstavljajući ih drugim opozicionatima ličnostima, uključujući Hodorkovskog.

Kara-Murza je odbacio ideju da Navaljnaja i članovi FBK neće biti dobrodošli kao "smešnu", rekavši da je memorandum "preliminarni dokument" i da mehanizam za formiranje delegacije još nije razrađen.

"Jasno je da je FBK jedna od vodećih organizacija ruske demokratske opozicije", rekao je. "I moj lični stav je da oni svakako moraju biti pozvani da učestvuju u procesu."

Politički zatvorenici

Kara-Murza je rekao da se nada da će izbor članova opozicione platforme moći da počne sredinom decembra, pošto se napravi mehanizam, i da će delegacija biti spremna na vreme za plenarno zasedanje PSSE koja počinje krajem januara.

Dugogodišnji protivnik Putina i njegove vlade, Kara-Murza, uhapšen je u aprilu 2022. godine, ubrzo pošto je javno optužio "diktatorski režim u Kremlju" za izvršenje "ratnih zločina" u Ukrajini.

Čitajte: Kara-Murza se u Washingtonu zalaže za političke zatvorenike u Rusiji

Osuđen je za izdaju i kažnjen s 25 godina zatvora – najdužu kaznu izrečenu kritičaru Putina ili rata u Ukrajini – i bio je jedan od 16 oslobođenih iz ruskog pritvora u velikoj razmeni zatvorenika u avgustu 2024. godine.

Zajedno s traženjem pravde za "zločine koje je počinio Putinov režim u Ukrajini", Kara-Murza je rekao da ključna tema za PSSE i opozicionu delegaciju treba da bude "međunarodna podrška ruskim političkim zatvorenicima, čiji broj raste iz dana u dan".

Većina najistaknutijih ruskih opozicionih ličnosti sada je u inostranstvu, ali veliki broj ljudi koji su kritikovali rat protiv Ukrajine je iza rešetaka u Rusiji, gde se dugotrajna represija nad neistomišljenicima intenzivirala tokom invazije.