Novi pritisak na Moskvu, ali i države koje posluju sa Rusijom, najavio je predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp (Trump).
On je 16. novembra izjavio da republikanci rade na novom zakonu.
"Kao što znate, ja sam to predložio, tako da će bilo koja država koja posluje sa Rusijom biti ozbiljno sankcionisana", rekao je Tramp, ne precizirajući koje će konkretno države biti obuhvaćene, osim da bi Iran mogao biti dodat na listu.
Iz američkog Stejt departmenta do zaključenja teksta nisu zanično odgovorili da li bi i Srbija bila obuhvaćena novim sankcijama. Srbija se već suočava sa posledicama američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) usled većinskog ruskog vlasništva.
"Očito da su SAD pod vođstvom Trampa preuzele tu lidersku poziciju u uređivanju energetskih odnosa u svetu i preko toga uticaj na Rusiju da se privoli da sedne za pregovarački sto", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši diplomata Srećko Đukić.
To, prema njegovim rečima, Srbiju stavlja pred "vrlo ozbiljne izazove".
"Tramp je tek počeo, ali neće odustati od tih svojih namera, a Srbija tu zaista nema manevarski prostor ni prema Rusiji, ni prema SAD, ona prosto mora čekati ishod tog, da tako kažem, dvoboja Vašingtona i Moskve", kaže Đukić.
Na pitanje imaju li informacije o tome da li će Srbija biti obuhvaćena novim američkim sankcijama zbog poslovanja sa Rusijom i šta bi to moglo značiti za srpsku privredu nisu do zaključenja teksta odgovorili ni u Vladi Srbije, kao ni u ministarstvima zaduženim za finansije, privredu i trgovinu.
Čitajte: Da li će sankcije SAD ruskim naftnim gigantima naškoditi ratu Kremlja protiv Ukrajine?Problematičan izvoz iz Srbije za Rusiju
Kako se Srbija nije usaglasila ni sa jednim dosadašnjim paketom sankcija koje su Evropska unija, SAD i Velika Britanija uvele Rusiji nakon invazije na Ukrajinu, protok robe prema ovoj zemlji je nastavljen.
Među proizvodima koji se već duži niz godina izvoze u Rusiju kao što su jabuke, gume za automobile, lekovi i papir, prema istraživanju RSE od početka rata našla se takozvana roba specijalne namene.
Na osnovu podataka iz komercijalnih baza o međunarodnoj trgovini Sinoimex i ImprotGenius, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle od početka invazije do sredine 2023. godine.
Ove baze pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.
Čitajte: Milionske zarade srpskih firmi kroz šemu zaobilaženja sankcija RusijiU nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su "INTEL" ili "AMD".
Pojedine firme iz Srbije radili su kao izvoznici delova za avioindustriju Rusiji. Reč je o robi koja je od početka agresije na Ukrajinu pod strogim sankcijama.
Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije.
Sa druge strane, u Rusiji, primaoci robe su bile firme koje je su i na sankcijama, čak i na listi američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) zbog učešća u lancu snabdevanja ruske vojne industrije.
Kroz šemu zaobilaženja sankcija pojedine firme u Srbiji prema istraživanju RSE zaradile su milione evra.
Tri kompanije "Kominveks", "Soha Info" i "Goodforwarding" nisu do 2022. bile poznate javnosti, menjale su delatnosti ili tek osnivane zbog poslova sa Rusijom. Sedišta firmi koja se nalaze u stanovima ili porodičnim kućama, mali broj zaposlenih i astronomsko uvećanje dobiti nisu bili sumnjivi državnim organima Srbije.
Zgrada u prigradskom naselju Rakovica u Beogradu u kojoj je u jednom od stanova registrovana firma "Kominvex", oktobar 2023. godine
Dve kompanije "Sprocure" i "Avio chem" radile su izvoz avionskih delova koji je nakon početka rata postao veoma deficitaran u Rusiji zbog strogih sancija koje su uvele EU I SAD. Tako su za nekoliko ruskih avio kompanija i dalje bili dostupni delovi za avione američkog proizvođača Boing.
Nakon objavljivanja istraživanja RSE, prvo je na listu sankcija stavljena kompanija "Avio Chem", 6. decembra 2023. godine, nakon što je Velika Britanija objavila listu od 46 kompanija koje sankcioniše zbog saradnje sa Rusijom.
Čitajte: Šta se zna o firmi iz Srbije sankcionisanoj od Velike Britanije?Dva meseca kasnije Američki OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine) objavio je novu i najobimniju listu sankcija od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Na novoj američkoj listi sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu našlo se skoro 300 firmi i pojedinaca.
Na listu su stavljene firme "Kominvex", "Soha Info" i "Goodforwarding".
Srpske kompanije našle su se u posebnoj grupi koja je sankcionisana, kako se navodi, zbog toga što u svom poslovanju "omogućavaju, orkestriraju, angažuju se i na drugi način podržavaju transfer kritične tehnologije i opreme u rusku vojno-industrijsku bazu".
Od svih firmi čije je poslovanje istraživao RSE poslednja na listu sankcija je stavljena kompanija Sprocure.
U maju ove godine Sprocure se našla u 17. paketu sankcija Evropske unije Rusiji. Prema istraživanju RSE za godinu i po dana transportovala je u Rusiju 170 pošiljki, a vrednost tih pošiljki od sredine 2022. do kraja 2023. godine prešla 9,7 miliona dolara.
Inače vlasnici kompanija odbijali su razgovor sa RSE, samo je vlasnik kompanije "Soha info" Dragan Dragaš iz Banovaca, malog grada u Vojvodini, kratko rekao da ne bi da govori o svojim poslovima sa ruskim firmama, jer "ne želi da mu neko provali šemu".
Šema za transport robe sa Zapada do Rusije
Prema najnovijim finansijkim izveštajima, zvanično dostupnom na agenciji za privredne registre, od ovih pet firmi sve su nakon uvođenja sankcija doživele pad prihoda od prodaje robe.
Najveća među njima "Kominveks" koja je u 2022. izvezla robu u vrednosti od 127 miliona evra, 2024. Imala je prihod od samo 9.000 evra.
Trgovinska saradnja Srbije sa Rusijom
Okosnicu ekonomske saradnje Srbije i Rusije čine energenti, pre svega prirodni gas, od kojeg Srbija većinski zavisi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija i dalje uvozi oko 80 odsto svog gasa iz Rusije uprkos pokušajima da na tržište gasa uključi i druge aktere, poput Azerbejdžana sa kojim ima potpisan ugovor o isporukama gasa.
Prema rečima Bojana Stanića iz Privredne komore Srbije, ekonomska saradnja sa Rusijom ne ograničava se samo na energente.
"Činjenica je da mi i dalje izvozimo u Rusiju i da imamo preko 1.000 kompanija koje su izvoznici na rusko tržište i u tim kompanijama radi oko 50.000 radnika", kaže Stanić.
Trgovinska razmena Srbije sa Rusijom u padu je od 2022. U prvih šest meseci 2025. ta razmena je po podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 1,5 milijardi američkih dolara čime je opala u odnosu na isti period prošle godine za skoro 17 odsto.
Srbija iz Rusije više uvozi, nego što u nju izvozi.
Najviše se uvozi prirodni gas, dok su frižideri, zamrzivači, hula-hop čarape i hrana za pse i mačke bili glavni izvozni adut Srbije na rusko tržište.
Po vrednosti izvoza srpske robe, Rusija zauzima 14. mesto po podacima Republičkog zavoda za statistiku, a SAD 19.
Dokle se stiglo sa politikom "četiri stuba"?
Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić od dolaska na vlast 2012. nastavila je spoljnu politiku koju su ranije zacrtale demokrate - po principu četiri stuba, odnosno kroz saradnju sa EU, SAD, Kinom i Rusijom.
Sa mogućim dodatnim sankcijama SAD, Srbija će, prema rečima bivšeg diplomate Srećka Đukića, "početi da žanje plodove" te politike.
"To su plodovi koji se ubiraju još od prodaje NIS-a (2008. godine) kada je počela da se formira ta srpska spoljna politika na četiri stuba", kaže Đukić.
Na Rusiju se Srbija oslanjala na političkom planu po pitanju Kosova, čiju nezavisnost vlasti u Beogradu ne priznaju, istovremeno pojačavajući zavisnost zemlje od ruskih energenata.
"Srbija je postala zarobljenik Rusije i ruske politike i, na kraju ruskih interesa i zbog toga ona ne uvodi sankcije Rusiji iako je EU to svakodnevno tražila i molila", ukazuje Đukić.
Srbija je postala zarobljenik Rusije i ruske politikeSrećko Đukić, bivši diplomata
Sada vlasti u Beogradu, prema njegovim rečima, manevarski prostor nemaju ni u odnosima sa Vašingtonom, ni sa Moskvom.
"Pitanje je da li će se Srbija uopšte uključiti u proces pregovaranja i ako će se uključiti, kada će se uključiti, strahujem da će to biti na kraju priče, imajući u vidu interese velikih sila", kaže Đukić.
On odbacuje mogućnost da se Srbija "provuče" kao Mađarska, koja je, nakon sastanka mađarskog premijera Viktora Orbana sa američkim predsednikom Donaldom Trampom početkom meseca, izuzeta od sankcija na ruske energente.
"Pozicija Mađarske sa Orbanom je sasvim nešto drugo u odnosu na poziciju Srbije sa Vučićem. Orban je sa Mađarskom i u EU i u NATO-u, dakle on je saveznik SAD, kod Vučića i Srbije ni jedno ni drugo nije slučaj", zaključuje Đukić.
Vlasti Srbije istrajavaju u svojoj odluci da Rusiji ne uvode sankcije pozivajući se na "tradicionalno prijateljstvo", podršku u protivljenju nezavisnosti Kosova, zavisnošću u snabdevanju gasom, ali i koristići argumente o iskustvu Srbije sa sankcijama.
Čitajte: Orban izjavio da je Mađarska od SAD dobila izuzeće od sankcija na ruske energenteOd energetske sigurnosti do energetske krize
Rusija je proteklih decenija prešla put od izvora energetske sigurnosti do faktora energetske krize za Srbiju.
Sa američkim sankcijama prema NIS-u, u kojem i pored više promena vlasničke strukture, ruske kompanija i dalje drže većinski udeo, obustavljen je uvoz sirove nafte. Projekcije zvaničnika su da će rafinerija u Pančevu nafte imati do 25. novembra.
Ruski vlasnici spremni su da prodaju svoj većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije, saopštila je srpska ministarka energetike Dubravka Đedović 19. novembra.
Čitajte: Ko bi mogli biti kupci Naftne industrije Srbije?Ali ruska i srpska strana za sada ne otkrivaju ko bi mogli biti potencijalni kupci.
Istovremeno, ostaje problem snabdevanja gasom. Desetogodišnji ugovor Srbije sa Rusijom o snabdevanju gasom istekao je u maju. Novi ugovor za sada nije potpisan.
Ministri energetike Evropske unije usvojili su na sastanku u Luksemburgu odluku o prekidu uvoza ruskog gasa nakon 2027. godine. Nemogućnost dopremanja ruskog gasa u Srbiju Turskim tokom preko Bugarske, Srbiju bi stavilo, prema rečima zvaničnika u "veoma tešku i gotovo bezizlaznu" situaciju.