Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski želi rakete Tomahavk (Tomahawk) za borbu protiv ruske invazije.
Američki predsednik Donald Tramp (Trump), okrećući pažnju na napad Rusije na Ukrajinu posle uspešne diplomatske inicijative na Bliskom istoku, kaže da bi SAD mogle da ih obezbede.
A ruski predsednik Vladimir Putin, koji je odbijao napore da se okonča sukob koji je pokrenuo 2022. godine, upozorava na eskalaciju.
Evo šta treba pratiti kada Tramp u petak primi Zelenskog u Vašingtonu.
Tomahavci…
Kako se opšta invazija približava četvrtoj godišnjici, Ukrajina traži rakete Tomahavk proizvedene u SAD kako bi oslabila ruske ratne napore napadajući naftna i energetska postrojenja duboko unutar njene teritorije.
Šta bi rakete Tomahawk mogle značiti za Ukrajinu
Tramp je rekao da bi SAD mogle da obezbede te krstareće rakete, koje imaju domet od 1.250 do 2.500 kilometara, ali nije objavio odluku i nagovestio je da bi mogao da razgovara o tome s Putinom pre nego što je donese.
"Mogao bih da kažem: 'Vidite, ako se ovaj rat ne rešiti, možda ću poslati (Ukrajini) Tomahavke'. Rusiji to ne treba. Mislim da je prikladno da pokrenuti to pitanje", rekao je 12. oktobra novinarima Tramp, koji je izrazio frustraciju zbog odbijanja Rusije da obustavi rat protiv Ukrajine.
Ta tema je spomenuta u telefonskom razgovoru u četvrtak: Putin je rekao Trampu da bi snabdevanje Ukrajine raketama nanelo "značajan" udarac američko-ruskim odnosima i šansama za mir u Ukrajini, rekao je savetnik u Kremlju Jurij Ušakov.
Nakon poziva, Tramp je sugerisao da bi potrebe SAD zakomplikovale svaki napor da se Ukrajini isporuče Tomahavci.
"Trebaju nam Tomahavci i za Sjedinjene Američke Države", rekao je novinarima. "Imamo ih mnogo, ali su nam potrebni. Ne možemo ih iscrpiti za našu zemlju... Dakle, ne znam šta možemo da učinimo po tom pitanju."
Tramp se nada da će se nadovezati na zamah iz sporazuma o prekidu vatre u Pojasu Gaze koji je postignut uz posredovanje SAD i približiti se okončanju najgoreg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.
Analitičari kažu da sami po sebi Tomahavci verovatno ne bi promenili situaciju, ali da bi mogli dati značajan podsticaj kampanji ukrajinskih napada duboko u Rusiji.
Taj rat je pokazao da "ne postoji nijedna platforma oružja ili municija koja može poslužiti kao čarobni metak", rekao je za RSE u imejlu Luk Kofi(Luke Coffey), viši saradnik američkog Instituta Hadson.
"Međutim, Tomahavci bi imali praktičan uticaj na bojnom polju tako što bi poremetili rusku odbrambenu proizvodnju i logistiku daleko iza linija fronta", rekao je on. "Oni bi takođe imali simboličan uticaj, pokazujući da je predsednik Tramp zaista odlučan da izvrši veći pritisak na Rusiju kako bi je doveo za pregovarački sto."
Ako SAD ipak isporuče rakete Ukrajini, analitičari kažu da je ono što je zaista važno koliko njih i koliko brzo.
"Ključno pitanje je koliko će SAD dati Ukrajini", rekao je u telefonskom intervjuu Mark Kansijan (Cancian), vojni stručnjak u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
"Tramp želi da postigne dogovor", rekao je on. "Ako želi da izvrši pritisak na Rusiju, mora da pronađe način da brzo dostavi oružje Ukrajini."
"Tomahavci bi mogli da gađaju objekte duboko u Rusiji, ali da bi imala šansu da uspešno prođu ruske sisteme protivvazdušne odbrane, Ukrajina bi najverovatnije morala da ispali nekoliko odjednom", navela je u izjavi poslatoj imejlom Dara Masikot (Massicot), viša saradnica u Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir i ekspertkinja za rusku vojsku.
"Tomahavci dodaju pritisak, ali količina pritiska u velikoj meri zavisi od toga kada stignu, koliko komada može biti isporučeno i kako se lansiraju", rekla je ona.
Procene o tome koliko Tomahavka bi SAD mogle da obezbede variraju. Makenzi Iglen (Mackenzie Eaglen), viša saradnica i vojna ekspertkinja u Američkom institutu za preduzetništvo, rekla je da bi mornarica mogla da "izdvoji samo nekoliko" jedne varijante tih rakete za Ukrajinu. Kansijan je rekao da bi ukupan broj mogao biti nekoliko stotina, ili do oko 1.000 ako se uključi starija verzija.
Mark Galeoti (Galeottu), analitičar koji živi u Velikoj Britaniji i autor radova o ruskoj politici i bezbednosti, rekao je da bi zbog "relativno malog broja koji bi SAD verovatno bile spremne da ponude" Ukrajini, Tomahavci više bili "politički simbol" nego nešto što bi promenilo igru na vojnom planu.
"Ako ih Tramp ponudi u konkretnom vremenskom okviru, on signalizira jasno zaoštravanje svog stava", naveo je Galeoti u imejlu.
Ili bez Tomahavka
Nekoliko visokih ukrajinskih zvaničnika bilo je ove nedelje u Vašingtonu pripremajući sastanak u petak, uključujući premijerku Juliju Sviridenko i uticajnog šefa kabineta Zelenskog, Andrija Jermaka. A Tramp i Zelenski su razgovarali telefonom dva puta za dva dana.
Sa svim pričama o Tomahavcima, ako sastanak Trampa i Zelenskog ne donese obećanje da će ih obezbediti, to bi bio udarac za Kijev.
Ali nije sve u Tomahavcima.
Čitajte: Ukrajinci se pripremaju za zimu dok Rusija eskalira napade na energetsku mrežuDok Rusija neumorno napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu uoči zime i napada civile u njihovim domovima, bolnicama i vozovima, Ukrajina takođe traži više oružja za protivvazdušnu odbranu u okviru programa u kojeg evropske zemlje kupuju američko oružje za isporuku Ukrajini.
Galeoti je sugerisao da Ukrajina cilja visoko, ali da bi bila spremna da se zadovolji i manjim. "Do izvesne mere", rekao je, "Zelenski usvaja svoju uobičajenu taktiku ističući jedno određeno oružje za koje zna da je malo verovatno da će ga dobiti kako bi pokušao da navede drugog da ponudi nešto drugo kao utešnu nagradu."
I bez sporazuma o Tomahavcima, sastanak bi mogao da pokaže da Vašington neće napustiti Ukrajinu ili je naterati na brze ustupke – poput ustupanja teritorije Rusiji, čak i neformalno – u ime mirovnog sporazuma.
Sećanja iz Ovalnog kabineta
Ton razgovora će se pažljivo pratiti – posebno u Kijevu, gde još postoje sećanja na sastanak u Beloj kući u februaru koji je za Zelenskog krenuo po zlu.
Ukrajina će biti oprezna prema svakoj naznaci promene stavova Trampa posle, kako je američki predsednik rekao, "veoma produktivnog" razgovorom s Putinom u četvrtak, koji je rezultirao dogovorom o njihovom sastanku licem u lice prvi put od avgusta.
Lusijan Kim (Lucian), viši analitičar za Ukrajinu u Kriznoj grupi, rekao je da su izgledi za dogovor o isporuci Tomahavka smanjeni razgovorom Trampa i Putina.
"Zelenski i dalje može da traži Tomahavke, ali je teško zamisliti da će Tramp pristati pre obnovljenog pritiska SAD za okončanje borbi", napisao je Kim na X.
Posle februarskog debakla, odnosi Trampa i Zelenskog su znatno srdačniji i američki zvaničnici su izrazili solidarnost s Ukrajinom u izjavama ove nedelje – iako su naglašavali glavnu ulogu koju, kako navodi Vašington, Evropa mora da odigra, ali i bez otkrivanja Trampove namere u vezi s Tomahavcima.
U razgovorima sa Sviridenko, ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) "potvrdio je nepokolebljivu podršku SAD ukrajinskom suverenitetu", saopštilo je američko Ministarstvo finansija 14. oktobra.
Čitajte: Šta se dešava na ukrajinskom frontu?Ako se rat ne završi, SAD i njihovi saveznici će "nametnuti troškove Rusiji zbog njene kontinuirane agresije", rekao je američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u sedištu NATO-a 15. oktobra.
Pored oružja, ostaje još jedno ključno pitanje: Hoće li Tramp pooštriti sankcije Rusiji? Za sada se uzdržavao, osim viših carina Indiji zbog kupovine ruske nafte.
Zelenski je više puta pozivao Vašington da pooštri sankcije, ali je bilo malo reči o novim merama pre samita.
Reakcija Rusije
Moskva je glasno upozorila Vašington da ne snabdeva Ukrajinu Tomahavcima i bivši predsednik Dmitrij Medvedev je izneo prikrivenu nuklearnu pretnju, rekavši da bi to "moglo loše da se završi za sve" jer Rusija ne bi mogla da utvrdi da li je raketa konvencionalna ili nuklearna.
Putin je rekao da bi isporuka Tomahavka direktno uvukla SAD u rat, tvrdeći da bi američko osoblje moralo da upravlja svim lanserima, što su osporili analitičari, između ostalih Kansijan, Kofi i Iglen.
Nekoliko analitičara je odbacilo izjavu Medvedeva kao zveckanje oružjem, pozivajući se na prethodna nuklearna upozorenja nekada umereno, ali sada izričito jastrebovskog bivšeg predsednika, koji je sad zamenika sekretara Putinovog Saveta za bezbednost, alli i drugih ruskih zvaničnika, uključujući Putina.
"Mislim da su njihove zabrinutosti iskrene, ali istovremeno, Rusija često koristi nuklearnu retoriku da bi uticala na nas da ne isporučujemo te sisteme Ukrajini – a nuklearne pretnje u njegovom kontekstu mi nisu posebno verodostojne", rekla je Masikot.
Kansijan je rekao da Rusiju "nervira" mogućnost Tomahavka, ali je naglasio da "nema sumnje da je to konvencionalno".
Rekao je da su napadi na energetska postrojenja verovatno najbolja šansa Ukrajine da "pritisne Rusiju dovoljno snažno da je dovede za pregovarački sto".
Međutim, nema garancije da će se to dogoditi.
"To neće naterati Putina za pregovarački sto", rekao je Galeoti o potencijalnim isporukama Tomahavka. "Ako ništa drugo, sa svojim dronovima iznad Evrope i promenom zakona koji mu omogućavaju da angažuje rezerviste u ratu, on signalizira da ima i opcije za eskalaciju."
"Za Putina, rat u Ukrajini je egzistencijalna borba za mesto Rusije u svetu, kao i za njegovo istorijsko nasleđe. Putin je zaista spreman da se bori 'koliko god je potrebno' da potčini Ukrajinu", naveo je analitičar Krizne grupe Kim za RSE u izjavi poslatoj imejlom.
"Iako Rusija možda nije postigla nikakve značajne pobede na bojnom polju ove godine, Kremlj veruje da će pobediti u ratu iscrpljivanja praćenom smanjenjem zapadne podrške", rekao je on.