Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je 29. septembra da je razgovarao sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-Harčenkom o bilateralnim odnosima, regionalnoj stabilnosti i energetskoj bezbednosti, uključujući situaciju sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
"Posebno smo razmotrili situaciju oko Naftne industrije Srbije i korake za očuvanje sigurnog snabdevanja i urednog poslovanja kompanije, uz puno uvažavanje međunarodnih obaveza Srbije", napisao je Vučić na Instagramu.
SAD su u januaru uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva, ali su njihovo stupanje na snagu odlagale svakih mesec dana.
Međutim, Vučić je prošle nedelje, posle razgovora sa zvaničnicima SAD u Njujorku, izjavio da će sankcije stupiti na snagu 1. oktobra jer su SAD pristale da produže njihovo neuvođenje za svega četiri dana.
Kasnije je RTS javila da su SAD pristale da odlože stupanje sankcija za još osam dana, do 8. ili 9. oktobra.
Čitajte: Sankcije NIS-u pred vratima: Poslovanje otežano, gorivo možda skupljeNaftna industrija Srbije je 29. septembra saopštila da je Ministarstvu finansija SAD podnela novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže primena američkih sankcija i omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije.
Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija.
Gasprom je iz vlasništva NIS-a izašao u septembru, a jedan od značajnih vlasnika postala je druga firma kojom upravlja Gasprom – firma Intelidžens iz Sankt Peterburga.
Akcionarsko društvo Intelidžens postalo je vlasnik 11,3 odsto udela u kompaniji, pokazali su podaci objavljeni na sajtu Beogradske berze 21. septembra.
Najveći udeo u NIS-u i dalje ima Gasprom njeft, ćerka firma Gasproma (44,9 odsto), a država Srbija ima 29,9 odsto. Ostali udeo čine mali akcionari.