Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.
Povodom 17. godišnjice početka opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine, pitali smo naše sagovornike koliko se u Srbiji zna šta se tada događalo u Sarajevu, ko je zatvorio obruč oko ovog grada i držao u najdužoj opsadi u istoriji modernog ratovanja jedan grad usred Evrope.
Dve nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava - Jukom i Helsinški odbor za ljudska prava za Srbiju podnele su krivičnu prijavu protiv književnika Dobrice Ćosića zbog izaživanja nacionalne, rasne i verske mržnje protiv albanskog naroda u najnovijoj knjizi „Vreme zmija“.
Prvi put od kako je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu pokrenulo istragu o navodnom vađenju i prodaji organa Srba u "žutoj kući" na severu Albanije, došao je signal sa Kosova da se ne isključuje mogućnost istrage.
Da li je jučerašnji verbalni napad na opozicionog lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića na ulici u i prisustvu njegove supruge i troje dece posledica organizovane političke harange ekstremnih nacionalista protiv ovog proevropskog političara ili slučajni incident? Da li su učestali napisi u beogradskim tabloidima o njegovoj vezi sa kriminalom i sumnjivo stečenim bogatstvom, politički motivisani?
Jednogodišnje zahlađenje na liniji Zagreb- Beograd, politički muk zbog priznanja Kosova, tužbe i protivtužbe za genocid, prekinut je danas posetom hrvatskog premijera Ive Sanadera Beogradu. Najavljena je iza toga i uzvratna poseta premijera Vlade Srbije Zagrebu. O tome šta razdvaja dve zemlje, deceniju nakon okoncanja ratnih sukoba, bilo je dosta reči ovih dana, uoči Sanaderove posete.
Posle jednogodišnjeg zahlađenja odnosa između Hrvatske i Srbije, do kojeg je došlo posle priznavanja Kosova od strane zvaničnog Zagreba, aktualizovanja hrvatske tužbe za genocid protiv Srbije iz 99. godine, pa dizanjem kontratužbe države Srbije protiv Hrvatske takođe za genocid, ali u akciji Oluja, ponovo dolazi do zvaničnih kontakata.
Povodom petogodišnjice od martovskog nasilja na Kosovu, potpresednica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenila je da se Srbi na Kosovu i dalje ne osećaju dovoljno bezbedno.
Vraćamo se na 9. mart 1991. godine, prve antimiloševićevske demonstracije u Beogradu. Tadašnja opozicija je, činilo se, najozbiljnije uzrdamala do tada neprikosnovenog vođu Slobodana Miloševića, ali, pokazalo se dugoročno, nije učinila ništa. Milošević je izveo tenkove na ulicu, prevario studente koji su nastavili višednevne proteste kod Terazijske česme, ponovo se učvrstio na vlasti. Krenuli su ratovi i Miloševićev krvavi pir. Danas, 18 godina kasnije, gde se nalazi Srbija?
Kakva je moć Crkve u Srbiji danas? Iz čega se crpi njen takav uticaj? Da li su u pravu oni koji pitaju da li je uopšte Srbija sekularna država? Ili je Crkva jedan od igrača, ne i najbitnijih, koji igraju u državnom dvorištu?
Ima li šta novo da saopšti haški tužilac Serž Bramerc ambasadorima u Komitetu stalnih predstavnika zemalja EU o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom? Da li je izjava ministra Rasima Ljajića, da su vojne i civilne službe bezbednosti na tragu haškog begunca Ratka Mladića signal da se bliži kraj višegodišnjem skrivanju poslednjih haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića?
Grupa nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji uputila je u utorak otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću koji, po njihovom mišljenju, "svojim autoritetom može da utiče na ključne odluke i politiku države" pa, dakle, i na sudbinu njihove inicijative da se u Srbiji obeležava Dan sećanja na srebenički genocid 11. jula.
Naziru li se neki novi vetrovi u Srbiji, da li je kriza koja je zakucala i na njena vrata, pa gasni problemi koji je nisu mimoišli, naterala vlast da bolje promisli šta joj je prioritet i treba li da promeni svoj kurs odlučnije prema Briselu?
Dolazak evropske delegacije koja proverava koliko je Srbija spremna za ulazak na belu šengensku listu, još jednom je povod za pitanje zašto je Srbija, uz Bosnu i Hercegovinu, jedina zemlja u regionu u kojoj ne postoji politički konsenzus u vezi sa priključenjem Evropskoj uniji.
Gasna kriza pogodila je Srbiju taman što su se primirile višemesečne javne optužbe i kontraoptužbe povodom gasnog sporazuma sa Rusijom, koje su u jednom trenutku dovele u pitanje čak i opstanak Vlade. Deo političke i stručne javnosti zamerio je Vladi da se previše oslanja na Rusiju, da potpisuje sporazum koji nema ekonomskog opravdanja i koji je politički motivisan.
Vlast u Srbiji se, povodom gasne krize, našla u dvostruko delikatnoj situaciji. Em se pokazalo da su u pravu oni koji su tvrdili da se Srbija ne sme oslanjati samo na ruski gas, da treba da ima i druge alternativne izvore, kao što to čini većina zemalja u Evropi, em je kriza potekla od Rusa sa kojima je nedavno, uz teške muke, potpisala gasni aranžman
Na jugu Srbije krenuli su protesti povodom hapšenja devetorice pripadnika bivše OVK koji su optuženi za zločin nad civilnim stanovništvom, pretežno Srba, na Kosovu u Gnjilanu 1999. godine, nakon ulaska NATO trupa. Da li će akcija hapšenja izazvati dodatne tenzije u ovom delu Srbije u kome su zaustavljeni oružani sukobi 2001. godine?
Iako je sukob na relaciji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš i ministar odbrane Dragan Šutanovac javno eskalirao, retko ko pristaje da o tome nešto kaže. Mada, većina analitičara 'off the record' sugeriše da nije u pitanju "vojna stvar", već još jedan politički obračun u okviru vladajuće Demokratske stranke.
Budžet je ključna mera štednje u fiskalnoj politici, njegova prihodna strana je oko 700 milijardi dinara, rashodna oko 750 milijardi, tako da nas očekuje budžetski deficit oko 50 milijardi dinara. Ovo je obelodanio premijer Srbije Mirko Cvetković, predstavljajući strukturu budžeta zemlje za iduću godinu. Tokom predstavljanja mera za pomoć privredi pred naletima svetske ekonomske krize, prognozirao je tešku, ali ne i neizdrživu 2009. godinu.
Zamjenik predsjednika novoosnovane Srpske napredne stranke, bivši Šešeljev radikal, Aleksandar Vučić u dvodnevnoj je posjeti Hrvatskoj. Glavne su mu destinacije sela u zadarskom zaleđu gdje uglavnom žive Srbi. Vrlo neobična posjeta i neuobičajen potez koji ni Srbi u području koje posjećuje ne odobravaju, jer postoji bojazan od političke štete koju bi mogao proizvesti Vučićev posjet.
Učitajte više sadržaja...
