Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.
Koji su motivi zvaničnika Srbije da pokrenu inicijativu za revidiranje Kumanovskog sporazuma iz 1999. godine i da li je realno očekivati promenu odredbi sporazuma potpisanog u vreme kapitulacije Miloševićeve Jugoslavije nakon tromesečnog NATO bombardovanja?
Efraim Zurof, direktor centra Simon Vizental svojevremeno nije prihvatio da bude počasni građanin Novog Sada zbog spomenika antisemiti Jaši Tomiću u centru grada, ali je prihvatio kada su ga obavestili da je doneta odluka da se o tome izjasne građani. To je bio povod da se ponovo razbukti polemika o Jaši Tomiću, političaru kome su radikali podigli spomenik, a koji je bio autor jasnog antisemitskog eseja objavljenog prošlog veka.
Analitičari Davor Gjenero iz Zagreba i Simeon Pobulić iz Beograda, prokomentarisali su za RSE srpsko-hrvatske odnose nakon odluke Međunarodnog suda pravde da je nadležan u slučaju tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid i odgovora Beograda da će podneti protivtužbu protiv Hrvatske za genocid u akciji Oluja.
Istražujemo šta može biti razlog da vlast u Beogradu ne isporučuje Ratka Mladića Haškom tribunalu?
Da li je ono što se poslednjih dana događa na relaciji Beograd-Zagreb samo čarka nervoznih političara koji imaju, svako u svom dvorištu, velike probleme? Srbija -Kosovo, a Hrvatska - organizovani kriminal. Ili su u pitanju dublja nerazumevanja koja isplivaju kad za to ima povoda?
U Beogradu je održana druga sednica Veća za saradnju Srbije i Republike Srpske po Sporazumu o specijalnim paralelnim vezama. Sednici su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, predsednik RS Rajko Kuzmanović i premijer RS Milorad Dodik. Posle sednice i konferencije za novinare premijeri Cvetković i Dodik su otvorili nove prostorije Ustanove Republike Srpske na Trgu Republike.
Bivša portparolka Haškog tužilaštva Florens Artman pojavila se danas pred Tribunalom i odbila da se danas izjasni o optužnici koja je tereti da je objavljivala poverljive informacije sa suđenja Slobodanu Miloševiću. Za delo nepoštovanja suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 hiljada evra ili obe. Sud nije tražio da se optužena pritvori, dakle, braniće se sa slobode.
U novom Statutu grada Beograda, prvi put je uneta odredba o krsnoj slavi grada, Spasovdanu. Predlog Liberalno demokratske partije da se to ne ugrađuje u Statut, odbijen je. Tako da je sada krsna slava glavnog grada i statutarno utvrđena. Da li je to još jedan znak klerikalizacije društva ili je, kako drugi tvrde, vraćanje tradiciji i identitetu srpskog naroda?
Da li će se zategnuti diplomatski odnosi Beograda i Podgorice pre svega, a zatim i Beograda i Skoplja, posle proterivanja ambasadora dve susuedne zemlje koje su priznale Kosovo, preneti i na druge segmente međusobnih odnosa? Da li je realno da ekonomska i druga saradnja Srbije i Crne Gore bude nastavljena kao da se na diplomatskom planu ne događa ništa?
Žalbeno veće Haškog tribunala danas je potvrdilo Milanu Martiću zakonsku kaznu od 35 godina, izrečenu pre nešto više od godinu dana za zločine koje je počinio nad Hrvatima i Bošnjacima u Hrvatskoj i Bosni, za ubistva, progon nesrpskog stanovništva, za granatiranje Zagreba...Ti zločini su učinjeni u ime političkog cilja - ujedinjenje srpske države.
Odmah pošto je formirana nova Vlada Srbije početkom jula ove godine, gromoglasno je najavljeno potpisivanje Deklaracije o pomirenju, inicijatori predsednik Demokratske stranke Boris Tadić i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić. Do sada to još nije učinjeno iako je nekoliko puta najavljivano, poslednji datum koji nije ispoštovan je početak oktobra. Šta se krije iza odlaganja deklarativnog pomirenja dve partije, bivših Miloševićevih socijalista, koji se nisu odrekli svojih dela i vođe iz 90-ih, i Tadićevih demokrata, najljućih protivnika tadašnje vlasti?
Nasilju ekstremista bili su izloženi i aktivisti civilnih društava u Srbiji. Predsednik srpske opozicione Liberalno demokratske partije, Čedomir Jovanović, zatražio je od tamošnjeg MUP-a da zabrani skup neonacista, najavljen za 11. oktobar u centru Beograda. Kakav bi mogao biti odgovor vlasti i šta uopšte podstiče aktivnost neonacista u Srbiji danas?
Tužilaštvo Haškog tribunala podnijelo je u utorak prijedlog izmjenjene optužnice protiv Radovana Karadžića koja bi trebalo omogućiti efikasnije suđenje u ovom slučaju. Izmjene se uglavnom odnose na smanjenje broja opština u kojima su počinjeni zločini. Uz to, za razliku od prve optužnice koja je sadržavala samo jednu tačku za genocid, u promijenjenoj se Karadžić tereti za genocid nad Bošnjacima i Hrvatima na području 10 opština u BiH i posebno za genocid u Srebrenici. Uz to, Tužilaštvo je odustalo od optužbi za kršenje Ženevske konvencije, a koje podrazumijevaju dokazivanje da je sukob u BiH imao međunarodne dimenzije.
Ove nedelje je u Prištini poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi podržao ideju kosovskog opozicionog lidera Ramuša Haradinaja da se pri Vladi Kosova formira kancelarija za pitanje Albanaca na jugu Srbije. Šta očekuju Albanci na jugu Srbije od te kancelarije, a kako o toj inicijativi razmišljaju u Beogradu?
Do čega može dovesti raskol u Srpskoj radikalnog stranci - do fomiranja nove partije, nove desnice koja će biti manje ekstremna od SRS kojom rukovodi Vojislav Šešelj i u koju će se utopiti neke od malih stranaka slične ideologije? Da li će Vojislava Šešelja, za koga mnogi predviđaju da će se u dogledno vreme vratiti iz Haga u Srbiju, dočekati oslabljena stranka?
Povodom izjašnjavanja Radovana Karadžića, haškog optuženika, o krivici po optužnici koja ga tereti za najteže ratne zločine, genocid, istrebljenja, ubistva... analiziramo: 'Zar sami zločini, počinjeni u vreme rata, nisu dovoljan motiv za političku i intelektualnu elitu, kao i za obične građane, da podrže odlazak pred sud onih koji su optuženi za izgubljene i uništene živote tokom krvavog rata?'
Prošlo je mesec dana od hapšenja Radovana Karadžića, optuženog za genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane postupke i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima u BiH, a u Srbiji se javnost bavi pikantnim detaljima o njegovom životu u Beogradu pod lažnim imenom.
Dragoslav - Draža Marković, jedan od čelnika državnog i partijskog rukovodstva Srbije: "Mislim da veliku odgovornost snosi srpska inteligencija. Taj Miloševićev koncept velike Srbije, teza da je Srbija obespravljena i da svi Srbi treba da žive u jednoj državi, imala je skoro bezrezervnu podršku i srpske akademije nauka i univerziteta i udruženja književnika, čak i crkve. Dolazi do jedne nacionalističke euforije koja nema granica: miting na Ušću, miting pred skupštinom, mitinzi po Crnoj Gori...".
Učitajte više sadržaja...
