Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Ne može se u dogledno vreme pronaći rešenje za pitanje Nagorno Karabaha, jer se produbljuje antagonizam između Rusije i Zapada, kaže za Radio Slobodna Evropa Tabib Huseinov (Huseynov), analitičar Međunarodne krizne grupe sa sedištem u Bakuu. Istovremeno, nakon priznanja Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije, dodatno je ojačao separatistički sentiment na Južnom Kavkazu, u ovom slučaju Jermena u Nagorno Karabahu kao i Jermenije koja ih podržava, što takođe otežava mogućnost pronalaženja rešenja u bliskijoj budućnosti, ističe Huseinov.
Raspoređivanje EULEX-a doprineće mirnom rešenju za pitanje Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa Aleksander Stub (Alexander Stubb), finski ministar inostranih poslova i predsedavajući OEBS-a. On se ne slaže sa nedavnom ocenom Ričarda Holbruka i Pedija Ešdauna da je BiH na ivici raspada.
Na ministarskom samitu OEBS-a koji je danas završen u Helsinkiju, nije usvojen glavni dokument, odnosno politička deklaracija, iako kako ističe predsedavajuća Finska, članice ove organizacije nikada do sada nisu bile bliže konsenzusu. Kamen spoticanja je razlika u viđenju Rusije i članica NATO-a nove arhitekture evropske bezbednosti. Iako je najavljivana, nije usvojena ni Deklaracija o Pridnjestrovlju. Članice OEBS-a su se jedino saglasile o dokumentu o rešavanju problema Nagorno Karabaha.
Misija EU će doduše delovati u okviru Rezolucije UN 1244, ali daleko od toga da će biti statusno neutralna, rekao je Daniel Frid, u ekskluzivnom razgovoru s Draganom Štavljaninom u Heslinkiju pred kraj dvodnevnog samita OEBS-a.
Crna Gora i BiH potpisale su u četvrtak, tokom redovnog godišnjeg zasedanja OEBS-a u Helsinkiju, pristupnicu Jadranskoj povelji. Ova grupacija koju čine Makedonija, Hrvatska, Albanija i SAD, osnovana je 2003. godine na inicijativu Vašingtona.
Nema protivrečnosti između odluke Rusije da prizna Abhaziju i Južnu Osetiju i istovremeno njenom protivljenju nezavisnosti Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa Sergej (Sergey) Markedonov, direktor Odeljenja za etničke odnose na moskovskom Institutu za političke i vojne analize. Po njegovom mišljenju, u međunarodnim odnosima preovladavaju interesi a ne principi, ali to nije počelo sa ruskom intervencijom u Gruziji već od kraha komunizma. On ističe da je Balkan važan Rusiji pre svega iz ekonomskih, a ne političkih razloga. Markedonov kaže da Rusija nije protiv evropskih integracija Srbije, jer je ona geografski deo starog kontinenta.
Izbor Baraka Obame za predsednika SAD, prvog Afroamerikanca na poziciji najmoćnijeg čoveka sveta, ogroman je iskorak u razbijanju predrasuda po kojima su pripadnici većinskog naroda predodređeni da budu na ključnim funkcijama. I na prostoru Balkana mnogi su pozdravili izbor Obame. Međutim, u kojoj meri su spremni da i sami raskinu sa preovlađujućim predrasudama i podrže za šefa svoje države pripadnika manjine?
Otmice suadijskog tankera i prethodno ukrajinskog broda koji je prevozio tenkove i teško naoružanje koje su izveli somalijski pirati, primorava međunarodnu zajednicu da se suoči sa još jednim bezbednosnim problemom – modernom piraterijom koja koristi veoma sofisticiranu tehnologiju. Piraterija je inače najuspešniji biznis u jednoj od najsiromašnijih država u svetu Somaliji, koja je paralisana unutrašnjim sukobima.
Tri najveća američka fabrikanta automobila zamolila su Kongres da im pozajmi 25 milijardi dolara za spas kompanija koje su nekada bile stožer najveće ekonomije sveta, upozoravajući da bi njihov krah bio težak udar za celu privredu SAD. Njihovom zahtevu se protivi odlazeća Bušova administracija i manjinski republikanci koji ističu da je automobilska industrija dobrim delom sama sebe dovela u nezavidnu situaciju.
Sukobi u Gruziji su pokazali u kojoj meri je stanje na čitavom južnom Kavkazu rovito. Zato je nužno rešavanje ostalih spornih pitanja, pre svega statusa Nagorno Karabaha, kaže za Radio Slobodna Evropa Piter Semnebi (Peter Semneby), specijalni izaslanik Evropske unije za ovu regiju.
Nova američka administracija biće angažovanija u odbrani pozicije Kosova tako što će insistirati na modifikaciji ili čak dovođenju u pitanje plana Evropske unije o razmeštanju EULEX-a pod ovim uslovima, kaže za Radio Slobodna Evropa Ričard (Richard) Giragosian, saradnik američkog Instituta za analizu globalne bezbednosti (IAGS).
Lideri ujedinjene Evrope obeležavaju danas 90-u godišnjicu od završetka Prvog svetskog rata, koji je podelio stari kontinent i odneo 20 miliona života.
Ne treba očekivati preveliku promenu u američkoj politici prema Balkanu, jer će se u Obaminom timu naći i deo veterana iz Klintonove administracije a što znači i kontinuitet te politike prema bivšoj Jugoslaviji, kaže za RSE Tomas Doneli (Thomas Donnelly), ekspert iz vašingtonskog Enterprajz instituta (Entreprise).
Finansijska kriza uzdrmala je svet, prelivajući se i na ostatak ekonomije. Strepnja zbog pada akcija i po više od 10 odsto u jednom danu je sve veća, da bi potom privremeno smirivanje ne berzi na trenutak dalo varljivu nadu da kriza ipak neće dostići razmere Velike depresije iz 1929. godine. I tako u krug više od mesec dana.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, predsednički kandidat Demokrata Barak Obama i dalje vodi ispred Republikanskog suparnika Džona Mekejna. Međutim, koliko su ova predviđanja tačna imajući u vidu da su se u prošlosti takve procene pokazivale netačnim a i da po nekim mišljenjima rasni i verski faktor, odnosno poreklo Baraka Obame ipak može igrati ulogu.
Svetske akcije pale su danas na najniži nivo u proteklih pet godina pošto ulagači okreću leđa berzama u strahu od globalnog ekonomskog usporavanja. Istovremeno, OPEK je na vanrednom sastanku odlučio da smanji proizvodnju za milion i po barela dnevno kao prvi korak u zaustavljanju oštrog pada cena nafte od 50 odsto u odnosu na jul. Međutim, uprkos ovoj meri nafta je danas pala za još četiri dolara, na 64.
BiH se suočava sa istinskom opasnošću od kolapsa ukoliko međunarodna zajednica hitno i odlučno ne reaguje kao 1995. godine, upozoravaju američki diplomata i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) i nekadašnji visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun (Paddy Ashdown).
Evropske i azijske berze danas beleže snažan rast akcija posle istorijske prošlonedeljne rasprodaje deonica, što je posledica združenih napora vlada od Evrope preko Australije i SAD da stabiliziju svetski finansijski sistem.
Odluka Ujedinjenih nacija da zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova jeste pobeda za Srbiju, ali to neće uticati na preispitivanje stava zemalja koje su već priznale njegovu nezavisnost, kaže za Radio Slobodna Evropa Martin Bruzis (Brusis), stručnjak za Balkan iz minhenskog Centra za primenjena politička istraživanja. Po njegovom mišljenju, međutim, zemlje koje su do sada bile uzdržane u najvećem broju slučajeva sačekaće na stav Međunarodnog suda pravde. Bruzis smatra da će to donekle opteretiti odnose Beograda i Brisela, ali da će Evropska unija nastaviti proces priključenja Srbije i neće joj kao uslov za prijem postaviti priznanje nezavisnosti Kosova.
Finansijska kriza u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) uveliko pogađa i ostatak sveta. Optimisti smatraju da evropske i druge države neće pretrpeti preveliku štetu, a i da će se same SAD ubrzo oporaviti. Pesimisti pak upozoravaju da je ovo samo nagoveštaj krize, najteže od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, koja će imati dalekosežne posledice, ne samo ekonomske.
Učitajte više sadržaja...
