Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Ujedinjene nacije su najavile da će 2. februara objaviti izveštaj o klimatskim promenama koji će, kako se ističe, šokirati svet. Prema ovom dokumentu, čovek je u 90 odsto slučajeva svojim delovanjem izazvao neželjene posledice koje će tek uzeti maha, kao što su rast nivoa mora, otapanje glečera, vremenske nepogode i nestašica pijaće vode. Klimatske promene izazvane globalnim zagrevanjem mogu ugroziti i ekonomski rast. Stoga je zaštita životne sredine jedna od glavnih tema i Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji se održava ove sedmice.
Prvo mesto Srpske radikalne stranke na izborima pokazuje da je društvo u Srbiji još uvek duboko podeljeno i da demokratskim snagama predstoji još mnogo izazova na putu ka Evropkoj uniji, ocenjuju za naš program analitičari iz Vašingtona i Brisela, Ben Vorks i Džon (John) Palmer. Oni ističu da će karakter nove Vlade najviše zavisiti od odluke Vojislava Koštunice – da li će je formirati sa demokratskim blokom ili će se opredeliti za manjinski kabinet uz podršku Radikala.
Kupovina nekretnina u Evropi se smatra poslednjih godina jednom od najboljih investicija. Međutim, masovna kupovina stanova i kuća izazvala je neviđeni rast njihovih cena. Tako je prema pisanju "Global Property Guide", cena stana u najužem centru Monaka dostigla rekordnih 24.900 evra za kvadratni metar. Bez obzira na poskupljenja, kupovina nekretnina je i dalje veoma unosan posao, pre svega u zemljama koje su na početku tranzicije, kao Moldavija u čijem glavnom gradom Kišinjevu u samom centu kvadratni metar košta 917 evra.
Poziv Srbiji u Partnerstvo za mir i mogućnost nastavka pregovora Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koju je u ponedeljak najavio Havijer Solana, ima za cilj da pomogne njenim građanima, koji žele da evropeizacija postane ključni proces na domaćoj političkoj sceni, kaže za Radio Slobodna Evropa Gerald Knaus, direktor "Inicijative za evropsku stabilnost". On je, međutim, istakao da Sporazum neće biti potpisan bez izručenja Ratka Mladića i da političari u Beogradu ne bi trebalo da pogrešno tumače ovu promenu taktike, ali ne i strategije Brisela.
Američki dolar nastavio je pad. Jedan evro menja se u utorak za 1.31.50 dolara, što je najniža vrednost američke valute u poslednjih 20 meseci. Po oceni analitičara, glavni razlog je usporeni rast američke privrede, povećanje američkog budžetskog i trgovinskog deficita, i najava pojedinih zemalja, u prvom redu Kine, da će deo svojih deviznih rezervi umesto u dolarima ubuduće čuvati u drugim valutama.
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Milton Fridman koji se zalagao za slobodno tržište i savetovao američke predsednike Ričarda Niksona, Džeralda Forda i Ronalda Regana, preminuo je u četvrtak veče u San Francisku. Njegova ekonomska teorija postala je 80-tih godina okosnica politike SAD i Velike Britanije, poznatije kao "reganomika" i "tačerizam", odnosno današnjeg neoliberalizma.
Segolen Roajal (Segolene Royal) izabrana je za kandidata Socijalističke partije na predsedničkim izborima u Francuskoj na proleće 2007. godine. Prema istraživanjima javnog mnjenja ona ima podjednake šanse kao i njen verovatni protivkandidat sa desnice, sadašnji ministar policije Nikolas Sarkozi (Nicolas Sarkozy). U slučaju pobede, postala bi prva žena na čelu francuske države. No, da ostvarila taj cilj moraće najpre da pridobije sve svoje Socijaliste koji joj zameraju da se približava desnici kao što je to svojevremeno učinio i lider britanskih laburista Toni Bler.
Evropska unija i SAD pokušavaju da privole Kinu da poštuje međunarodne trgovinske norme, pre svega da spreče sve rasprostranjenije falsifikovanje originalnih proizvoda kao i da pod jednakim uslovima otvori svoje tržište za strane investitore. Međutim, veoma je teško uticati na svetski najbrže rastuću ekonomiju na svetu, a samim tim političku i vojnu silu.
Demokratska stranka osvojila je većinu i u Senatu, nakon ubedljive pobede na izborima za Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država. Iako su šef Bele kuće Dzordz Buš i budući predsedavajući Predstavničkog doma Nensi Pelosi nakon sinoćnjeg sastanka izjavili da će im interes SAD biti na prvom mestu, nema sumnje da predstoji veoma neizvestan period kohabitacije.
Kosovo će verovatno dobiti neku vrstu nezavisnosti, ali to će izazvati nestabilnost na Balkanu i stvoriće presedan za ostale konflikte širom sveta, kaže za Radio Slobodna Evropa Džejms Bset (James Bissett), nekadašnji kanadski ambasador u Jugoslaviji poćetkom 90-tih godina, sada član Američkog saveta za Kosovo. On smatra da su SAD već napravile mnogo grešaka na Balkanu, sada su se zaglibile u Iraku, tu je i nuklearna pretnja Severne Koreje. Zato poslednje što Vašingtonu treba, jesu nove tenzije na Balkanu, ističe Biset.
Potvrđivanje Ustava Srbije na referendumu neće imati skoro nikakvog uticaja na status Kosova, kazao je za Radio Slobodna Evropa Dejvid Čendler (David Chandler), profesor Vestminsterskog Univerziteta u Londonu. On međutim smatra da se generalno neće mnogo toga promeniti na Kosovu, jer će međunarodna zajednica i nakon donošenja odluke o statusu imati ključnu ulogu.
Nezavisnost Kosova je i dalje glavna opcija za koju se zalaže Zapad, kaže za Radio Slobodna Evropa Nikolas Ksenakis, analitičar iz američkog časopisa "Nacionalni interes" (The National Interest). Međutim, po njegovom mišljenju, itekako će se voditi o stabilnosti na Balkanu kao i stavu Rusije koja je zapretila vetom strahujući da bi rešenje za Kosovo moglo da posluži kao presedan za ostale konflikte u svetu.
Kosovo će dobiti nezavisnost i to će rešenje međunarodna zajednica nametnuti, kaže za Radio Slobodna Evropa Stiv (Steve) Burg, profesor američkog Univerziteta Brandajs (Brandeis). Međutim, to po njegovom mišljenju neće omogućiti regionalnu stabilnost. Naprotiv, može samo ići u prilog srpskim nacionalistima. Profesor Burg smatra da su SAD i vlasti u Srbiji podjednako odgovorne za izostanak inicijativa koje bi zadovoljile interese obe strane. On najpre komentariše ovonedeljnu izjavu posrednika UN Ahtisarija da nije moguće sporazumno rešenje za Kosovo.
U ponedeljak je u Havani počeo Samit Nesvrstanih zemalja. Pokret koji je nastao 1961. godine na inicijativu tadašnjih predsednika Egipta, Jugoslavije i Indije, Gamala Abdela Nasera, Josipa Broza Tita i Džavaharlala Nehrua kao protivteža blokovskoj podeli sveta - mnogi na Zapadu sada ocenjuju kao anahronizam. Međutim, ova grupacija kao da sve više dobija na značaju s obzirom na nove međunarodne protivrečnosti i produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih koje donosi globalizacija.
Ne verujem da će izjava Martija Ahtisarija o teretu koji Srbi nose zbog Miloševićeve politike uticati na ishod pregovora o statusu Kosova", kazao je za Radio Slobodna Evropa Frenk (Frank) Orban, bivši američki diplomata, sada potpredsednik Vašingtonskog Instituta za svetsku politiku. On međutim ističe da je sadašnja situacija na Kosovu zapravo posledica Miloševićeve politike. Orban naglašava da je umesto Miloševića u Beogradu u to vreme na vlasti bila drugačija garntitura, sada se i ne bi pregovaralo o statusu Kosova, jer bio ono ostalo u sastavu Srbije. Kada je reč o Republici Srpskoj, Orban smatra da bi njena nezavisnot izazvala novi rat.
Evropski i ruski lideri koji se suočavaju sa problemom društvene integracije sve veće muslimanske populacije, mogli bi da nauče neke lekcije iz ruske istorije. Robert Kruz, profesor američkog Univerziteta Standford u knjizi "Za proroka i cara", ističe da je spobnost ruskog carstva da pridobije podršku svoje muslimanske populacije doprinela njegovoj trajnosti i stabilnosti. Carica Katarina je lansirala u 18. veku politiku koja je osigurala versku toleranciju i uključila islamske lidere u društveni život.
SAD su ponovo upozorile Iran da rizikuje sankcije Ujedinjenih nacija ukoliko ne odustane od svog nuklearnog programa. Vlasti u Teheranu su saopštile da neće ni razmatrati prekid obogaćivanja uranijuma i da će sutra dati "višestruki odgovor" na paket podsticjanih mera koje su zapadne zemlje ponudile Iranu u zamenu za obustavljanje nuklearnog programa.
U subotu se navršilo 15 godina od neuspelog državnog udara čvrstorukaša u okviru Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Pučisti, koji su se protivili reformama lidera Mihaila Gorbačova (Mikhail Gorbachev), poznate kao perestrojka i glasnost, privremeno su ga smenili i stavili u kućni pritvor. Državni udar je propao tri dana kasnije, pošto je vojska odbila da puca na građane. Nekoliko meseci kasnije, krajem 1991. godine Sovjetski Savez se raspao. Tim povodom za Radio Slobodna Evropa govori negadašnji sovjetski lider.
Nedavno priznanje velikog nemačkog pisca Gintera Grasa da je pri kraju Drugog svetskog rata kao 17-šnji mladić bio mobilisan u zloglasne nacističke Š trupe, izazvala je šok u domaćoj i međunarodnoj javnosti s obzirom da je šest decenija bio neka vrsta moralne savesti koja je stalno opominjala Nemce na mračnu prošlost. Da li će ovo priznanje u potpunosti uništiti njegov kredibilitet ili će, kada se strasti stišaju, to biti tumačeno i kao poslednji potez u nizu u skladu sa moralnim kodeksom, na kome je Gras stalno insistirao od završetka Drugog svetskog rata.
Rusija, kao najveći proizvođač gasa na svetu, inicira formiranje međunarodnog kartela nalik OPEK-u, koji okuplja zemlje izvoznice nafte. Procenjuje se da bi osnivanje ove asocijacije moglo stabilizovati trenutno veoma nestabilno tržište. Međutim, postoji i opasnost da potrošači budu izloženi raznim ucenama - od uskraćivanja isporuka do naglog skoka cena - kojima bi kartel mogao da pribegne u cilju ostvarivanja političkih interesa.
Učitajte više sadržaja...
