Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Objavljivanje video snimaka u beogradskim medijima o zločinima nad srpskim civilima neposredno nakon godišnjice operacije "Oluja", može se tumačiti i kao pokušaj diskreditovanja njenih učesnika, kaže Erik Gordi (Eric Gordy), profesor Univerziteta Klark u Bostonu. On navodi da treba imati u vidu i da je nedavno uhapšen general Ante Gotovina i da je možda cilj da se omoguće Tužilaštvu dodatni dokazi. On međutim ne veruje da pokretanje pitanja krivice za ova ubistva može na bilo koji način može da umanji odgovornost pripadnika drugih naroda za ostala zlodela.
Kubanski predsednik Fidel Castro ubrzano se oporavlja nakon operacije stomaka i uskoro bi trebalo da se vrati na dužnost, tvrde zvaničnici u Havani. Međutim, Kastrovo nepojavljivanje u javnosti, kao ni njegovog brata Raula, sve više podstiće špekulacije šta se zapravo dešava u ovoj zemlji. Američki predsednik Džordž Buš izjavio je u međuvremenu da stanovnici Kube treba da odluče o svojoj budućnosti nakon odlaska Fidela Kastra, a ne kubanski imigranti u SAD.
Iz sveta nauke. Kako se pripremiti za misiju na Marsu? Zainteresovani, ali i kvalifikovani mogu da provedu u Moskvi 500 dana u kapsuli u kojoj se oponašaju uslovi kao na ovoj planeti. O paperjastim oblacima na Antarktiku stvorenim prošle sedmice na Antarktiku na minus 87 stepeni. Guvermer Kalifornije Arnold Švarceneger podržao akciju britanskog premijera Tonija Blera za smanjenje globalnog zagađenja.
Još je nepoznato kakvo je zdravstveno stanje kubanskog lidera Fidela Kastra, koji je ove sedmice operisan zbog trbušnog krvarenja i zbog toga po prvi put tokom 47-išnje vladavine privremeno preneo vlast na svog brata. Bez obzira da li će se osamdesetogodišnji Kastro uskoro vratiti na političku scenu, kako optimistično tvrde zvaničnici u Havani, evidentno je da je započeo proces stvaranja post-kastrovske Kube. Međutim, ta tranzicija neće biti ni izbliza brza kao prilikom pada komunističkih režima u istočnoj Evropi. Čak, dobri poznavaoci prilika upozoravaju da bi Kastrovi naslednici mogli da zauzmu još čvršći kurs.
Izreka kaže da je osmeh isti na svih jezicima. To je možda tačno, međutim, očito je i da se jedni smeju više nego drugi, a što nije uvek direktnoj vezi sa materijalnim položajem ljudi, zaključak je prve Svetske mape o sreći.
Ne tako davno, sukobi Rusije i Zapada na samitu G8 mogli su poprimiti razmere nalik onim hladnoratovskim. Vašington je optuživao Moskvu zbog zastrašivanja suseda, odustajanja do demokratskog puta i korišćenju energije kao političkog oružja. Američki političari su pozivali Džordža Buša da se kontrontira sa Kremljom oko ovih pitanja tokom predstojećeg samita G8 u Sankt Petersburgu, ili da ga čak bojkotuje. Međutim, čini se da na ovom skupu, koji sutra počinje, neće biti velikih nesuglasica između šefa Bele kuće i njegovog domaćina Vladimira Putina, bar ne javno.
Arheolozi u Egiptu pronašli su novi grob u dolini faraona. U Britaniji za potrebe očuvanja retkih vrsta ptica napravljena je velika močvara. U SAD naučnici su izumeli novo oruđe koje bi trebalo da pomogne u pronalaženju života na drugim planetama.
Velike sile su još na Pariskoj konferenciji 1919. razmatrale da Kosovo zbog demografske strukture pripadne Albaniji, kaže za Radio Slobodna Evropa Vejn Meri (Wayne Merry), bivši američki diplomata u SSSR i Centralnoj Evropi, sada vodeći ekspert u Savetu za američku spoljnu politiku (the American Foreign Policy Council) u Vašingtonu. Po njegovom mišljenju, Srbija sada eventualno može samo da računa da joj pripadne manji deo oko Kosovske Mitrovice, a da se veći deo Kosova ujedini sa Albanijom.
"Put svile" koji je u antičko vreme omogućavao trgovinu između Evrope i Kine i dalje je izvor inspiracije pisaca, reditelja i svih ostalih koji pokušavaju da dočaraju ondašnje vreme kada su karavani, koje je vuklo i po 6 hiljada kamila, svakodnevno prolazili ovom rutom, prenoseći najraznovrsniju robu. "Put svile", uključujući i velelepne gradove koji su izgrađeni duž njega, odavno su zatrpale vekovne naslage peska, ali njegova istorijska važnost se sve više uviđa. Tako se u zemljama Centralne Azije, nakon višedecenijskog zapostavljanja, intenzivno obnavljaju arheološki ostaci od kojih su mnogi i na UNESCO-ovoj listi svetske baštine.
Gladni polarni medvedi u Kanadi i severnoj Aljasci počeli su da love i jedu svoje ženke. Istovremeno, u regionu Čukotskog mora u Rusiji, polarni medvedi upadaju u sela, ubijajući čak i ljude. Promena u njihovom ponašanju objašnjava se manjkom hrane zbog smanjenja ledenog sloja usled globalnog zagrevanja.
Nastavljeni su oružani sukobi među palestinskim frakcijama predsednika Mahmuda Abasa i radikalnog Hamasa koji kontroliše Vladu. Trvenja nakon pobede Hamasa na parlamentarnim izborima početkom godine eskalirala su u ulične borbe posle Abasove odluke u subote da raspiše referendum o priznavanju prava na postojanje jevrejske države, što Hamas odbija.
Tenzije oko pozicije muslimana u Evropi nemaju mnogo veze sa verskim razlikama, zaključeno je na okruglom stolu u Briselu na kome su učestvovali stručnjaci za ovu oblast. Oni smatraju da su trvenja između nemuslimanskog i muslimanskog življa na starom kontinetu posledica predrasuda izazvanih različitim socijalnim pozicijama i nektiričkim generalizacijama o drugoj veri.
Ne verujem da Beograd stoji iza izjava premijera Republike Srpske Dodika o raspisivanju referenduma, kazao je za Radio Slobodna Evropa Gordon Bardos, pomoćnik direktora Harimanovog instituta (Harriman Institute) na Kolumbija univerzitetu (Columbia University). On smatra da je to pre reakcija na sve učestalije zahteve iz Federacije za ukidanje Republike Srpske.
Fudbal, kao najvažnija sporedna stvar na svetu, osim unosnog biznisa, donosi i politički prestiž pobedniku. Tako se procenjuje da će od rezultata Brazila na Svetskom prvenstvu, koje počinje u petak u Nemačkoj, u mnogome zavisiti i politička budućnost šefa ove države da Silve. Ipak, ključno pitanje je hoće li biti omogućen dolazak na Mundijal kontroverznog predsednika Irana Ahmadinedžada. Domaćin, kancelar Merkel ističe da ne treba mešati fudbal i politiku.
Srbija pokušava da izbegne poziciju totalnog gubitnika i zato su se nakon crnogorskog referenduma javili slični zahtevi u Republici Srpskoj i Srba sa severa Kosova, mada u ovom trenutku nije jasno da iza ovih poteza stoji Beograd, kaže za Radio Slobodna Evropa Lucia Montanaro-Jankovski, analitičar u Centru za evropsku politiku u Briselu. Ona smatra da je gotovo isključena mogućnost stvaranja srpske enklave na Kosovu ili odvajanje Republike Srpske od BiH.
Zalaganje premijera Republike Srpske Milorada Dodika za referendum pokazuje da mnogi u ovom entitetu svih 11 godina nakon rata nisu u potpunosti iskreno posvećeni napretku Bosne, rekao je za Radio Slobodna Evropa Robert Hanter (Hunter), američki ambasador pri EU i NATO tokom sukoba na Balkanu. Ukoliko bi Srbija nastavila da se preko Unionističkog bloka meša u crnogorske prilike to bi moglo da izazove veliku nestabilnost u ovoj novoj državi. "Nadam se da će nakon 5-6 izgubljenih ratova, Srbi prestati da razmišljaju o vremenima kada se iz Beograda dominiralo nad 6 jugoslovenskih republika i okrenu se budućnosti", ističe Hanter. On smatra da je najnoviji plan Vlade Srbije za Kosovo zakasnio najmanje nekoliko godina.
Crna Gora i Srbija treba da zadrže bliske odnose, ne samo zbog istorijskih veza već i njihovih sadašnjih ekonomskih i drugih interesa. Zato neka vrsta neprijateljskog razlaza i podizanja nekog novog Berlinskog zida, može samo izazvati kontraefekat, rekao je za Radio Slobodna Evropa Džonatan Klark (Jonathan Clarke), analitičar Kato (Cato) instituta u Vašingtonu. On smatra da se nezavisnost Crne Gore neće odraziti na slične težnje na Kosovu, jer je reč o dva različita slučaja.
Rumunske vlasti predale su zamak Bran u Karpatima princu Dominiku Habsburškom, nasledniku porodice koja je pre rata posedovala ovo najznačajnije srednjovekovno istorijsko zdanje u zemlji, poznatije kao Drakulin zamak.
Nakon odluke Crne Gore na referendumu da postane nezavisna država, u pojedinim konfliktnim područjima u svetu to vide kao model koji bi mogao da se primeni i u njihovom slučaju. Tako područja u Gruziji i Moldaviji pod kontrolom Rusije, koja ne priznaju tamošnje centralne vlasti, smatraju da imaju pravo na nezavisnost poput Crne Gore. I dok Moskva podržava aspiracije ovih regija, protivi se sličnim težnjama jednog od svojih delova – Čečenije.
Nakon romana i film "Davinčijev kod" izazvao je žestoke reakcije hrišćanskih lidera širom sveta. Nazivajući ga bogohulnim, pojedini zvaničnici u Vatikanu pozvali su vernike da javno demonstriraju, slično kao što su muslimani protestvovali protiv karikatura proroka Muhameda. U međuvremenu, kritičari koji su imali prilike da vide ovaj sporni film, koji je danas premijerno prikazan na Kanskom festivalu, kažu da nije ni približno uzbudljiv kao roman po kome je rađen
Učitajte više sadržaja...
