Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Iskustva podeljenih društava pokazuje da je opasno kreirati politiku na osnovu referendumskih odluka, rekao je Martin Slecinger (Sletzinger), direktor Istočnoevropskih studija u vašingtonskom Centru Vudrou Vilson (Woodrow Wilson). Ističe, međutim, da Crna Gora već sada u mnogo čemu funkcioniše kao nezavisna država i da će tenzije između Beograda i Podgorice opadati sa njihovim približavanjem Evropskoj uniji. Slecinger smatra takođe da je nezavisnost Kosova neizbežna. Srbima će, prema njegovim rečima, biti lakše da prihvate taj gubitak ako sagledaju da su istorijski na račun Kosova dobili Vojvodinu.
U godišnjem obraćanju naciji ove sedmice predsednik Rusije Putin je glavnu pažnju usmerio na pad nataliteta. Samo neupućene je moglo iznenaditi da su u drugom planu bili trka u naoružanju, kriza oko Irana i tenzije sa Zapadom oko ruske energije. Broj stanovnika Rusije se, naime, svake godine smanji za oko 700.000 i ako se taj trend nastavi, najprostranija zemlja na svetu spašće 2050. godine sa sadašnjih 143 na manje od 100 miliona stavnovnika.
Unca zlata dostigla je vrednost od 704 dolara, što je najviša cena u poslednjih 25 godina. Poskupljenje nafte, strah od inflacije, tenzije oko iranskog nuklearnog programa, najviše su uticali da cena ovog plemenitog metala samo ove godine skoči za trećinu.
Da li je prihvatiljivo pevati državnu himnu na nekom drugom jeziku osim na zvaničnom? Oko toga se vode polemike u SAD, gde je upravo pripremljena verzija američke himne na španskom. Mnogi su podržali ovaj predlog, pre svega hispanoamerički imigranti. Međutim, ima i dosta protivnika takvoj ideji, među njima i predsednik Džordž Buš.
Tokom ovonedeljnog rusko nemačkog samita ponovo se pokazala važnost energije kao političke poluge. Zahvaljujući ogromnim naftnim i rezervama prirodnog gasa, Rusija je u situaciji da povrati deo nekadašnjeg imperijalnog sjaja na svetskoj sceni. Međutim, i u korišćenju energije kao strateške poluge postoje ograničenja Moskvi u odnosu na Zapad.
Španija je ove sedmice usvojila mere kojima se otvara put za veću autonomiju regiona Katalonije. Stanovnici ove regije, kao i Baskije i Galicije, imaju pravo da u institucijama Evropske unije zvanično koriste svoj jezik umesto španskog. I u drugim zemljama Evopske unije sve više je zahteva za regionalnom autonomijom. Mada se Unija zalaže za jačanje regionalizacije, kao jednim od ključnih principa demokratije, države članice se nerado odriču primata u odlučivanju o tom pitanju.
Predsednik SAD Džordž Buš (George Bush) odobrio je da tajni podaci o Iraku procure u medije, stoji u sudskom dokumentu na osnovu svedočenja Luisa Libija (Lewis Libbiy), bivšeg šefa kabineta potpredsednika SAD Dika Čejnija (Dick Cheney). Mada se zasada procenjuje da Buš nije uradio ništa nezakonito, to će svakako doprineti daljem padu njegovog rejtinga u domaćoj javnosti, sve nezadovoljnije američkim angažmanom u Iraku.
Ako ne govorite holandski i pri tom vas pomisao na scene sa nudističke plaže i homoseksulane brakove uznemirava, onda Holandija nije zemlja za vas. To je poruka vlasti ove države, koja je usvojila veoma restriktivne mere za prijem imigranata. Još nekoliko evropskih država sledi holandski primer, čime politilčari na starom kontinentu reaguju u skladu sa jačanjem distance birača prema imigrantima.
Evropski parlament je sredinom marta usvojio Rezoluciju kojom se nude potencijalnim članicama Evropske unije multilateralni odnosi, uključujući i mogućnost stvaranja zajedničke ekonomske zone po ugledu na sporazum između Evropske unije i zemalja EFTE, početkom 90-tih godina, kazao je za Radio Slobodna Evropa Elmar Brok, predsednik Komisije Evropskog parlamenta za spoljne odnose i jedan od inicijatora pomenutog dokumenta. Taj sporazum bi bio primenjen i na one balkanske zemlje koje bi čekale na punopravno članstvo 10-tak godina. Brok ističe i da Evropska unija nije sprovela neophodne reforme neophodne za ulazak novih članica. Da li to znači odlaganje prijema balkanskih zemalja unedogled?
Studenti i sindikati u Francuskoj odbacuju sinoćni kompromisni predlog šefa države Žaka Širaka da se izmene neke od odredbi spornog Zakona o zapošljavanju mladih. Demonstracije su nastavljene uz zahtev da se pomenuti akt u potpunosti povuče. Ova kriza je samo vrh ledenog brega mnogo dubljih problema sa kojima se suočava francusko društvo u prilagođavanju globalizacijskim trendovima.
U današnjem Mostu Radija Slobodna Evropa govorimo o tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu za agresiju i genocid. Naši sagovornici su Mirsad Ćeman, predsedavajući Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma Parlamenta BiH i član Predsedništva Stranke demokratske akcije, i Čedomir Antić, član Predsedništva G17 plus, članice vladajuće koalicije u Srbiji.
Mada je bio najvažniji haški optuženik, smrt Slobodana Miloševića neće imati preveliki uticaj na ostale procese. Tužba BiH protiv Srbije i Crne Gore biće doneta pre nego što bi se okončao proces Miloševiću, kaže za Radio Slobodna Evropa Andras Ridlmajer, stručnjak Harvardskog univerziteta za otomansko nasleđe na Balkanu. Ridlmajer je, inače, dva puta u svojstvu eksperta svedočio u procesu Miloševiću za uništenje kulturne baštine u Bosni i na Kosovu.
Evropska unija želi da izbegne rizik da njeno insistiranje na saradnji Beograda sa Haškim tribunalom radikalni krugovi u Srbiji iskoriste za jačanje svojih pozicija u trenutku kada se pregovara o statusu Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa Džon Sitilidis (John Sitilides), direktor vašingtonskog Instituta za politiku Zapada. Govoreći o tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid, on smatra da je pitanje da li će to doprineti bržoj integraciji Balkana u Evropsku uniju. Kada je reč o Kosovu, njegova nezavisnost mogla bi da stvori veoma rizičan presedan za etničke konflikte širom sveta, smatra Sitilidis.
Nezavisnost Kosova je realna opcija i vlasti u Srbiji treba da pripremaju javnost i na takav ishod da ne bi bila zatečena, kaže za Radio Slobodna Evropa Čarls Kapčan (Charles Kupchan), profesor Univerziteta Džordžtaun iz Vašingtona. Po njegovom mišljenju, bez obzira što se protive nezavisnosti Kosova, Rusija i Kina neće rizikovati sukob sa Zapadom oko ovog pitanja. On smatra da predlog Borisa Tadića da se pitanje statusa odloži na 20-tak godina, nije ništa novo.
Treba uvažiti volju građana Kosova, rekao je za Radio Slobodna Evropa Vens Serčak (Vance Serchuk), analitičar Enterprajz institute (The American Enterprise Institute for Public Policy Research) iz Vašingtona. Međutim, on smatra da ako Kosovo dobije nezavisnost to će biti više u imenu, formalno, a u stvarnosti i dalje sa snažnim prisustvom međunarodne zajednice, kao na primer u Avganistanu. Kada je reč o ulozi Rusije, Serčak smatra da će ona podržati stav Kontakt grupe i da nije u njenom nacionalnom interesu da zbog podrške Srbiji uđe u sukob sa Zapadom.
Davanje nezavisnosti Kosovu stvorilo bi međunarodni presedan sa dalekosežnim posledicama, kaže za Radio Slobodna Evropa Ben Vorks (Ben Works), direktor vašingtonskog Instituta za strateška istraživanja. Po njegovom mišljenju, smrću predsednika Kosova Ibrahima Rugove stvoren je vakuum na albanskoj političkoj sceni. On ipak očekuje da će novi lider biti iz redova urbane političke elite, a ne krugova oko bivše OVK.
Kosovo je kamen oko vrata Srbije koji je sprečava da zauzme centralnu poziciju na Balkanu, kao što je Nemačka ključna za stabilnost u Evropi, kaže za Radio Slobodna Evropa Gejl Stouks (Gale Stokes), profesor balkanske istorije na Univerzitetu Rajs u Hjustonu. Zato je, po njegovom mišljenju, i za samu Srbiju najbolja opcija nezavisnost Kosova, jer sve dok se bude fokusirala kako da ga zadrži neće moći da se posveti budućnosti.
Kosovo će najverovatnije steći uslovnu nezavisnost, a nakon prelaznog perioda, koji može trajati do 10 godina, i potpunu samostalnost, kazao je za Radio Slobodna Evropa Stiven Larabi (Steven Larrabee), direktor za evropska pitanja u američkoj RAND korporaciji. On smatra da je za Srbiju bolje da što pre prihvati nezavisnost Kosova i Crne Gore.
Kosovo će nakon ove faze pregovora najverovatnije steći uslovnu nezavisnost, kaže za naš program Dag Bendou (Doug Bandow), iz vašingtonskog instituta Kato i savetnik bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana. On međutim smatra da međunarodna zajednica neopravdano odbacuje predlog predsednika Srbije Borisa Tadića o stvaranju dva entiteta, favorizujući na taj način poziciju Albanaca.
Referendum u Crnoj Gori biće najverovatnije održan sledeće godine, bez obzira na snažan pritisak Evropske unije da ne bude raspisan. Ako Brisel u tome ne uspe, pokušaće da utiče na ishod glasanja, kaže za Radio Slobodna Evropa Lenard Koen, profesor sociologije i političke istorije na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi, inače autor dve knjige o Balkanu.
Učitajte više sadržaja...
