Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Cena nafte dostigla je novi rekord od skoro 120 dolara za barel. Naftna industrija izložena je mnogim rizicima, a poslednji razlog za skok cene je štrajk 1.200 radnika u jednoj rafineriji u Škotskoj, zbog čega je bila smanjena isporuka na britanskom i međunarodnom tržištu za 700.000 barela sirove nafte što je izavalo paniku među vozačima u Škotskoj i Engleskoj i nepregledne redove ispred pumpi.
Na današnji dan pre 22 godine dogodila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji. Radioaktivno zagadjenje iz Černobila u Ukrajini zahvatilo je velike delove ove zemlje, Belorusije i Ruske Federacije.
Rusija odbacuje poziv ključnih zapadnih sila da opozove svoj plan jačanja veza sa dva separtistička gruzijska regiona. Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin insistirao je juče da Moskva samo želi da pomogne ekonomski razvoj Abhazije i Južne Osetije a ne da ih pripoji Rusiji.
I ovi parlamentarni izbori u Srbiji označavaju se presudnim jer će umnogome odrediti put kojim će Srbija dalje ići. To će pre svega zavisiti od toga da li će Radikali, Koštuničin DSS i Socijalisti imati većinu u odnosu na koaliciju koju je okupio predsednik Srbije Boris Tadić.
Odluka Vlade o prolongiranju rokova koncesionarima u obezbeđivanju finansijskih sredstava za izgradnju autoputa Horgoš – Požega bez, za sada, ikakvih garancija za ekonomiste je pokazatelj pogoršanja poslovne klime u Srbiji, ali i u funkciji predstojećih parlametarnih izbora. Od samog trenutka potpisivanja ugovora oko izgradnje autoputa postoji mnogo spornih momenata, pre svega ignorisanje protivljenja dela vojvođanskih vlasti ovom poslu.
U sklopu mera koje EU najavljuje kao ohrabrivanje Srbije u pridruživanju uniji i sutrašnjeg neformalnog sastanka ministara EU na Brdu kod Kranja o zapadnom Balkanu, najavljeno je i da bi Unija mogla uskoro da ponudi Srbiji novi, povoljniji vizni režim, koji bi trebalo da bude potpisan pre parlamentarnih izbora u Srbiji. No, pitanje je koliko tako nešto može biti dovoljan motiv za građane Srbije.
Srpska radikalna stranka i na majske parlamentarne izbore ide sa Vojislavom Šešeljom, svojim liderom, kome se pred Haškim tribunalom sudi za zločine, kao nosiocem liste za srpski Parlament.
Sudije u Srbiji su danas u podne prekidom suđenja i minutom ćutanja zajednički odali poštu ubijenom kolegi Dragiši Cvejiću, kome je na ulaz u kuću postavljena bomba. Ovaj drugi slučaj, za manje od godinu dana, ubistva sudije nametnuo je potrebu što hitnijeg sistemskog uređenja zaštite sudija.
Iako je Srbija i dalje interesantno tlo za strane investicije, primetna je zabrinutost stranih ulagača zbog političke nestabilnosti, izazvane padom Vlade i zatezanjem odnosa sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama.
Uprkos tvrdnjama UNMIK-a da ima dokaze, da su u zgradi suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici bili pripadnici MUP-a Srbije, zvanični Beograd odbacuje te navode. I analitičari kažu da se tvrdnja o prisustvu srpskih policajaca, iako je na početku izgledala alarmantno, sada ne čini ozbiljnom, tim pre što su ti ljudi odmah pušteni.
Rijaset Islamske zajednice BiH, Ministarstvo vera Srbije i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji razmenili su optužbe o podeli muslimana u Sandžaku. Ministarstvo vera Srbije, odgovarajući Rijasetu Islamske zajednice BiH, saopštilo je da upravo Rijaset u Sarajevu deli muslimane, a Mešihat Islamske zajednice u Srbiji odgovorio je da optuživati reisa Mustafu Cerića i glavnog muftiju Muamera Zukorlića za kršenje verskih prava muslimana predstavlja cinizam.
Očekuje se da će se predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 11. maj, odvijati na relaciji ulaska u EU sa ili bez Kosova, te da će partije, poput DSS-a i Radikala, ponovo preko Kosova pokušati da osvoje vlast.
Upravo one tačke na kojima se raspala Vlada Srbije - Evropska unija i Kosovo biće ključni principi oko kojih će se okupljati dva suprotstavljena bloka na vanrednim parlamentarnim izborima.
Iako zvanični Beograd pokušava da ospori jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i ubedi međunarodnu zajednicu da ne prihvati takvu odluku, ne postoje diplomatski kontakti na višem nivou sa zemljama koje su priznale Kosovo.
U Srbiji je u Skupštini stvorena nova većina na pitanju evropskih integracija nasuprot većini u Vladi. Legitimitet odluke da Srbija samo sa Kosovom u svom sastavu može ući u EU, koju pokušava da usvoji Koštunica zajedno sa Radikalima i Socijalistima, bio bi sporan zbog nedavnog referendumskog izjašnjavanja građana na predsedničkim izborima kada su izabrali Borisa Tadića i njegov proevropski program. A kao jedini izlaz iz ovakve krize analitičari vide parlamentarne izbore.
Nakon što je u Vladi blokirao pridruživanje Srbije Evropskoj uniji srpski premijer Vojislav Koštunica pokušava da dobije rezoluciju parlamenta po kojoj Srbija neće moći da uđe u EU bez Kosova kao svog sastavnog dela.
U Somboru već dve nedelje, od proglašenja nezavisnosti Kosova, za sada neidentifikovana grupa ljudi poziva na bojkot pekara čiji su vlasnici Albanci, tako što deli besplatni hleb i pecivo ispred ovih objekata.
Srpski premijer Vojislav Koštunica i dalje uslovljava približavanje zemlje Evropskoj uniji ostankom Kosova u Srbiji dok je za predsednika Borisa Tadića članstvo u EU podjednako važan cilj koliko i Kosovo. Analitičari procenjuju da na ovom pitanju Tadić ne bi smeo, zarad očuvanja vladajuće koalicije, da čini ustupke manjinskom koalicionom partneru.
Nakon predloga ministra ekonomije Mlađana Dinkića da Srbija treba da prestane da plaća kosovski dug, ekonomisti upozoravaju da bi takva odluka mogla imati posledice zbog neispunjavanja obaveza prema poveriocima. Za razliku od ekonomskih, ovakva eventualna odluka, po oceni stručnjaka, ne bi trebalo da proizvede političku štetu u vezi sa stavom Beograda da je Kosovo deo Srbije.
Ni pet dana nakon napada na ambasade u Beogradu niko nije prihvatio odgovornost. I dok je za stranku premijera Koštunice reakcija policije bila pravovremena, za predsednika Tadića ti događaji su tema za Savet za nacionalnu bezbednost.
Učitajte više sadržaja...
