Rusija je tokom vikenda izvela svoj najveći vazdušni napad na Ukrajinu od početka invazije 2022. godine, dok je istovremeno nastavlja pritisak na prvoj liniji fronta.
Budućnost direktnih mirovnih pregovora je neizvesna, a nade za sastanak između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog iščezavaju usled neslaganja dva lidera.
Diskusiju o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu zamagljuju pitanja o posvećenosti Vašingtona i glasnom protivljenju Kremlja bilo kakvim zapadnim snagama u Ukrajini.
Dok mir deluje da je dalek kao i uvek, uprkos njegovim naporima da okonča najveći rat u Evropi od 1945. godine, američki predsednik Donald Tramp (Trump) je nagovestio da bi uskoro mogle uslediti nove sankcije protiv Rusije, a Vašington razgovara s Evropskom unijom o potencijalnim kaznama za Moskvu.
Hoće li se rat nastaviti i 2026. godine? Ili postoji šansa za promenu? Evo šta je dovelo do ovog trenutka – i šta treba pratiti u narednim danima i nedeljama.
Problematični mirovni pregovori
Proletos i letos, Rusija i Ukrajina su održale svoje prve direktne pregovore o ratu od prvih nekoliko meseci invazije velikih razmera – delegacije su se sastale u Istanbulu tri puta između maja i jula. Tramp se, u međuvremenu, sastao s Putinom na Aljasci 15. avgusta, a sa Zelenskim i evropskim liderima tri dana kasnije.
Razgovori Ukrajine i Rusije doveli su do sporazuma o razmeni zarobljenika i posmrtnih ostataka vojnika, ali nisu doneli vidljiv napredak ka miru pa ni prekidu vatre. Za mnoge u Ukrajini i na Zapadu, to je, zapravo, pojačalo utisak da Putin, čiji je cilj potčinjavanje Ukrajine, ne želi mir ni pod kojim drugim uslovima osim pod njegovim.
Nema datuma za novu rundu pregovora. Putin je odbio pozive Trampa i Zelenskog da se lično sastane s ukrajinskim predsednikom insistirajući da ako bi takav sastanak trebalo uskoro da se održi, pod čime izgleda misli pre de fakto predaje Ukrajine, onda to mora biti u Moskvi – što je u startu neprihvatljivo za Ukrajinu.
Zelenski, koji je mesecima predlagao sastanak u trećoj zemlji, odgovorio je rekavši da bi Putin mogao da dođe u Kijev – što je takođe neprihvatljivo, ali za Moskvu.
"Ne mogu da idem u Moskvu kada je moja zemlja pod raketama, pod napadom, svaki dan. Ne mogu da idem u prestonicu ovog teroriste", rekao je Zelenski za američku televizu ABC News 5. septembra.
Bombe i bitke
Oko 48 sati kasnije, Rusija je pokrenula svoj dosad najveći vazdušni napad na Ukrajinu, ispalivši 810 dronova i mamaca u napadu koji je najteže pogodio Kijev, gde je oštećeno sedište vlade i gde su poginule tri osobe, uključujući majku i njeno tromesečno dete, saopštile su vlasti.
Posle razmene poziva Putina i Zelenskog o mestu sastanka, izbor Kijeva kao mete možda nije slučajan. U svakom slučaju, napad je izgledao kao način da Putin ponovi izjavu koju je dao nekoliko dana ranije tokom posete Kini: da će Rusija postići svoje ciljeve vojnom silom ako diplomatija ne donese mir.
Jedan od Putinovih ciljeva je da kontroliše Donjecku, Lugansku, Zaporišku i Hersonsku oblast Ukrajine, koje je u septembru 2022. neosnovano proglasio delom Rusije. Napori da se zauzme čak i ostatak Donjecke oblasti došli su uz ogromnu cenu u pogledu žrtava, ali analitičari kažu da Putin veruje da Rusija ima prednost na bojnom polju.
Zelenski je rekao da Rusija ima oko 100.000 vojnika u blizini grada Pokrovska u Donjeckoj oblasti i da se sprema za jesenju ofanzivu.
Bezbednosne garancije
Dok Rusija nastavlja invaziju, glavni deo diplomatije na Zapadu – a posebno među evropskim pristalicama Kijeva – bili su razgovori o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu u slučaju mirovnog sporazuma.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), koji je bio domaćin sastanka grupe Koalicija voljnih 4. septembra, rekao je da se 26 zemalja obavezalo da pošalje trupe "kao snage za uveravanje u Ukrajini ili da budu prisutne na kopnu, na moru ili u vazduhu".
"U narednim danima ćemo finalizovati američku podršku ovim bezbednosnim garancijama. SAD, kao što sam rekao, bile su uključene u sve faze procesa", rekao je Makron. Ipak, ostaju pitanja o potencijalnoj ulozi SAD, a postoje i dva druga nezgodna pitanja.
Jedno je protivljenje Rusije.
Putin je u Kini upozorio da će strane trupe u Ukrajini biti "legitimne mete" dok borbe traju. Takođe je rekao da neće biti potrebe za takvim snagama ako se postigne mirovni sporazum, tvrdeći da bi se Rusija toga bez sumnje pridržavala – što je tvrdnja koju su Ukrajina i Zapad odbacili, pozivajući se na ponašanje Moskve u Ukrajini od kada je preuzela kontrolu nad Krimom 2014.
Drugi problem: Da bi se snage rasporedile posle završetka borbi, borbe moraju biti završene. U ovom trenutku, mir izgleda nije bliži nego što je bio kada je Tramp stupio na dužnost u januaru, posle predizborne kampanje u kojoj je više puta govorio da može da okonča rat za dan ili dva.
Da li su na putu strože sankcije?
Najveća varijabla trenutno je mogućnost novih zapadnih sankcija Rusiji.
Tramp je više puta pretio da će uvesti strože sankcije Rusiji, ali pored povećanja carina na većinu uvoza iz Indije za 25 odsto zbog toga što Nju Delhi kupuje rusku naftu, on je zasad uzdržao od toga uprkos čestom izražavanju frustracije Putinovim otporom okončanju invazije.
Ništa nije izvesno, ali sada postoje naznake da je možda bliži nego ikad uvođenju novih sankcija.
Upitan 7. septembra da li je spreman da pređe na "drugu fazu" sankcija, Tramp je odgovorio: "Da, jesam."
Pored toga, ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) je za televiziju NBC rekao: "Ako SAD i (Evropska unija) mogu da se umešaju, uvedu dodatne sankcije, sekundarne carine zemljama koje kupuju rusku naftu, ruska ekonomija će biti u potpunom kolapsu i to će dovesti predsednika Putina za pregovarački sto."
"Spremni smo da povećamo pritisak na Rusiju, ali nam je potrebno da naši partneri u Evropi slede taj primer", rekao je Besent.
EU je saopštila da će njen izaslanik za sankcije Dejvid O’Salivan (David O'Sullivan) predvoditi delegaciju u SAD 8. septembra na dvodnevnim razgovorima o koordinaciji sankcija Rusiji.
Tramp se uzdržao od toga da Kini. koja je najvećeg kupca ruske sirove nafte, uvede carine ili sankcijama zbog tog pitanja. Pored proširenja upotrebe sekundarnih carina, SAD su navodno razmatrale uvođenje sankcija velikim ruskim energetskim kompanijama kao što su državni giganti Rosnjeft i Lukoil, kao i mere protiv ruske "flote u senci" tankera koji joj pomažu da izbegne sankcije.
"Zapad može još mnogo toga da uradi", rekao je Najdžel Guld-Dejvis (Nigel Gould-Davies), viši saradnik za Rusiju i Evroaziju u Međunarodnom institutu za strateške studije. "Upotreba sekundarnih sankcija, najmoćnijeg oružja, ostaje ograničena. Može ići mnogo dalje u sankcionisanju, posebno, tankera za naftu iz flote u senci".
"Kineski entiteti nisu skloni riziku kada se suoče s mogućnošću sankcija", rekao je on za RSE. "Eskalacija sankcija koje će ih pogoditi može korisno naznačiti rizike s kojima se Kina suočava zbog toga što je kako NATO navodi 'odlučujući pomagač' ruskog rata u Ukrajini."
Razgovori EU-SAD se održavaju dok se Brisel sprema da uvede novu rundu sankcija Rusiji, svoj 19. paket kazni od početka opšte invazije na Ukrajinu.
Između ostalog, EU razmatra proširenje svojih sankcija za "flotu iz senke", izbacivanje više banaka iz sistema finansijskih transakcija SWIFT i nametanje sekundarnih sankcija pojedinačnim kompanijama van Rusije zbog pomaganja Moskvi u finansiranju rata, navode francuski i nemački predlozi koje su krajem prošle nedelje podeljeni drugim članicama EU, a u koje je RSE imao uvid.
Takođe se raspravlja o ograničavanju broja ruskih diplomata koji rade u EU i ruskih građana koji putuju u Evropu s turističkim vizama, navode predlozi i ljudi upoznatim s razmatranjima u EU.
Rusija je javno odbacila zapadne sankcije i nastavlja to da čini dok se vode razgovori o novim merama.
"Nikakve sankcije neće moći da primoraju Rusku Federaciju da promeni dosledan stav o kome je naš predsednik više puta govorio", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov 8. septembra.
Učešće SAD je ključno, rekao je Guld-Dejvis.
"Amerika ima najjače sankcione mehanizme zahvaljujući ključnoj ulozi dolarskog kliringa u globalnoj ekonomiji. Zbog toga, učešće Amerike u novim sankcijama pravi ogromnu razliku", naveo je on u odgovoru imejlom.
"To bi takođe bilo i simbolično od fundamentalnog značaja: prvi put bi predsednik Tramp potkrepio stroge reči za Rusiju delima, umesto ustupcima."