Kao zemlja kandidat za članstvo u EU i ugovorna strana Ugovora o Energetskoj zajednici, Srbija bi trebalo da izbegne "da se zaglavi" sa još jednim dugoročnim sporazumom o snabdevanju gasom sa Rusijom, naveli su u Sekretarijatu Energetske zajednice za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U pisanom odgovoru na upit RSE o odluci Evropske unije (EU) da do kraja 2027. u potpunosti obustavi uvoz gasa iz Rusije, u Sekretarijatu navode da je Srbija preduzela korake ka diverzifikaciji izvora snabdevanja, ali da ruski gas i dalje dominira na srpskom tržištu.
"Ali to su strukturni potezi, koji još uvek nisu podržani velikim tržištem ili promenama u snabdevanju", naveli su u ovom regulatornom telu EU u oblasti energetike.
Kako navode u Sekretarijatu, "stvarna energetska zavisnost značiće korišćenje alternativnih izvora gasa, otvaranje granica za trgovinu gasom i stvaranje transparentnog, konkurentnog tržišta".
Dugoročni desetogodišnji ugovor koji je Srbija imala sa Rusijom o snabdevanju prirodnim gasom istekao je krajem maja.
Uoči posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Moskvi početkom maja, tokom koje se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu, sam Vučić je izjavljivao da će sa Putinom razgovarati o gasu.
Novi ugovor, međutim, nije potpisan, već je, prema rečima Dušana Bajatovića, direktora javnog preduzeća "Srbijagas" nadležnog za uvoz gasa, potpisan aneks postojećeg ugovora.
Kako je Bajatović izjavio za Radio-televiziju Srbije (RTS) 26. maja, aneksom su produženi "isti uslovi do 30. septembra".
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo ruskog gasa u ukupnom uvozu tog energenta u prva četiri meseca 2025. iznosio je 80 odsto. To je za 13 odsto manje u odnosu na udeo ruskog gasa u uvozu u 2024.
Do izgradnje interkonektora sa Bugarskom, kojim se od Grčke doprema gas iz Azerbejdžana, Srbija se oslanjala samo na ruski gas i gasovod u većinskom vlasništvu Rusije.
U planu je izgradnja gasovoda sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, koji će omogućiti dodatni uvoz gasa iz Azerbejdžana i drugih zemalja. Prema najavama zvaničnika, ti gasovodi biće izgrađeni do 2027. godine, kada EU planira da u potpunosti izbaci ruski gas sa tržišta.
Zavisnost od ruskog gasa bio je jedan od argumenata zvaničnog Beograda da ne uvodi sankcije Moskvi, uprkos pozivima Evropske unije, čijem članstvu teži, da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
