Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je 16. oktobra u Skupštini da "analizira situaciju i traži rešenja" za izazove u oblasti obrazovanja i društvene krize.
"Našim radom ćemo pokušati da izađemo iz obrazovne i društvene krize, do sada najveće u Srbiji", rekao je Macut odgovarajući na prozivke opozicionih poslanika.
U Skupštini je u toku prva jesenja sednica, na čijem dnevnom redu se nalaze zakon o legalizaciji bespravno sagrađenih objekata i set zakona o zajmovima.
U Srbiji gotovo godinu dana traju antivladini protesti, sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, a od maja i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Vlast negira da je odgovorna za pad nadstrešnice i odbija da raspiše vanredne izbore.
Macut je, sumirajući stanje u obrazovanju, rekao da radi 1.770 škola, da je Peta beogradska gimnazija blokirana, a dve škole su u štrajku.
Naveo je da rade svi fakulteti i da očekuje da će nastava početi 3. novembra. Dodao je da je popunjenost upražnjenih mesta na fakutetima 75 odsto, a da su Arhitektonski i Fakultet organizacioni nauka upisali studente i popunili 100 odsto kapaciteta.
O efektima smanjenja marži
Macut je rekao da je uredba o smanjenju trgovačkih marži dala efekte i da su cene u septembru smanjene 1,6 odsto u odnosu na avgust, a da je međugodišnja inflacija 2,9 odsto, što je najmanje od 2021. godine.
"Bruto domaći proizvod (BDP) u drugom kvartalu iznosio je 2,1 odsto, što nije bila želja. Ako se godina zavši sa rastom BDP-a od 2,7 odsto biće daleko bolje od evropskog proseka. Nećemo biti zadovoljni, ali je to zbog okolnosti u kojima smo radili jako dobro", rekao Macut.
Vlada Srbije je od septembra na šest meseci ograničila marže velikih trgovinskih lanaca, za koje su predstavnici vlasti tvrdili da su glavni uzrok rasta cena hrane.
Stručnjaci su za RSE, međutim, ranije upozoravali da je reč o marketinškom triku i da će smanjenje marži imati ograničene efekte na smanjenje cena hrane u Srbiji.
