Poslanici Skupštine Srbije usvojili su leks specijalis za kompleks zgrada Generalštaba oštećen u NATO bombardovanju 1999.
Za taj zakon, formalno nazvan izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, 7. novembra je glasalo 130 poslanika, 40 je bilo protiv, a jedan poslanik nije glasao.
Usvojen je i predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da taj Zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Posebnim zakonom vlasti u Srbiji nameravaju da otvore put za izgradnju na toj lokaciji.
Nameru da na tom mestu izgradi hotel izrazio je početkom 2024. Džared Kušner (Jared Kushner), zet američkog predsednika Donalda Trampa (Trump).
Po definiciji, leks specijalis (lex specialis) je poseban zakon koji ima prednost nad opštim zakonom u slučaju kada oba regulišu istu materiju. Leks specijalisom za Generalštab propisuje se da su postupci za realizaciju projekta hitni i da su državni organi dužni da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.
Taj termin u vreme aktuelne vlasti u Srbiji se odnosio na posebne zakone donete za određene projekte ili situacije, kao što je bilo u slučajevima izgradnje projekta aktuelne vlasti Beograd na vodi, nacionalnog stadiona i izložbe EXPO 2027.
Opozicija najavila da će pokušati da spreči rušenje
U raspravi uoči usvajanja zakona, poslanici opozicije pozvali su na povlačenje leks specijalisa smatrajući ga protivzakonitim dok je vladajuća većina tvrdila da zgrada Generalštaba ne može da se obnovi i da je treba srušiti.
"Obnova je pokušana ali nije moguća zbog oštećenja i materijala koji se više ne proizvodi", rekao je šef poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Milenko Jovanov.
Biljana Đorđević, narodna poslanica iz opozicionog Zeleno-levog fronta, upozorila je da je u odredbama ovog leks specijalisa da stupa na snagu dan nakon usvajanja.
"Mogu da zamislim da krenu da ruše već sledeće nedelje. Svakako da će građani doći i pokušati to da spreče, ne mogu da zamislim drugačije", rekla je Đorđević.
Podsetila je da se radi o objektu kod zgrade Vlade u značajnom arhitektonskom delu Beograda.
"Građani od toga ne mogu imati interesa. Može ih imati samo vladajući režim, da u ovom trenutku otopli odnose sa porodicom Tramp", navela je Đorđević.
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Petar Bošković ocenio je da bi zgradu trebalo sačuvati, između ostalog, jer se ispod nje "nalazi najviše čvorišta svih komunikacija".
"Vladajući poslanici posle ovoga trebalo bi da odgovaraju za veleizdaju. Predlažem im da budući hotel presele u Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane", rekao je Bošković u parlamentu.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Ivana Rokvić rekla je da se ruši simbol istorije i državnosti.
"Samo zarad ostanka na vlasti i bogaćenja, za mrvicu Trampove milosti", navela je Rokvić.
'Nezakonit i skandalozan korak', ocenjuju iz Evropa Nostra Srbija
Višnja Kisić, generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, organizacije posvećene očuvanju i promociji kulturnog nasleđa, u komentaru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je usvajanje lex specialisa "još jedan nezakonit i skandalozan korak ove vlasti da mesto Generalštaba koje je kulturno dobro, remek delo modernističke arhitektire i neizmerno važno mesto sećanja uruši zarad privatnog interesa".
"Ovaj kvazi zakon dolazi nakon niza falsifikovanih, nezakonitih poteza vlasti - od pritisaka na institucije zaštite nasleđa, falsifikovanja dokumenata za ukidanje statusa kultirnog dobra Generalštabu (zbog čega Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu), do pravno neosnovane odluke Vlade Srbije o ukidanju statusa kulturnog dobra Generalštabu", navodi Kisić u pisanom odgovoru za RSE.
Ona ocenjnuje i da je lex specialis "u potpunosti suprotan zakonima i Ustavu Republike Srbije, kao i svim obavezujućim međunarodnim konvencijama čija je Srbija potpisnica, i kao takav dovodi u pitanje ceo sistem zaštite bilo kog drugog kulturnog dobra".
Posebnim zakonom vlast Srpske napredne stranke (SNS) i njihovih koalicionih partnera otvorila je put za izgradnju na mestu zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane bombardovanih u NATO intervenciji u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 1999.
Nameru da tu gradi izrazio je 2024. zet američkog predsednika Donalda Trampa Džared Kušner.
Tada je objavio nacrte projekata na "albanskoj obali i u centru Beograda", bez navođenja više detalja.
Ubrzo je objavljeno da su u pitanju luksuzni hotel, poslovni i stambeni objekti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je oduševljen Kušnerovim projektom.
Vlada Srbije 15. maja 2024. potpisala je ugovor o "revitalizaciji kompleksa Generalštaba" sa Kušnerovom kompanijom kojoj je iznajmila zemljište na tom mestu na 99 godina.
Njujork tajms je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara, kao i da se Kušnerova firma obavezala i da izgradi memorijalni kompleks žrtvama NATO bombardovanja.
Realizaciju je u maju ove godine zaustavila istraga Tužilaštva Srbije za organizovani kriminal o falsifikovanju dokumenata na osnovu kojih je Vlada Srbije ukinula status kulturnog dobra zgradama Generalštaba.
Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da je direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić priznao falsifikovanje dokumentacije.
Na osnovu te dokumentacije Ministarstvu kulture podneta je inicijativa za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra za Generalštab. Vlada Srbije tu odluku donela je u novembru 2024.
Kompanija koja bi trebalo da gradi potom je saopštila da je sudbina projekta neizvesna i odbacila povezanost sa falsifikovanjem dokumenata.
Zgrada takozvanog Starog Generalštaba u Beogradu, arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena koja je sagrađena između 1924. i 1928. Godine, proglašena je za kulturno dobro 1984. i predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Služila je kao sedište Generalštaba Vojske Kraljevine Jugoslavije i nakon Drugog svetskog rata kao sedište Generalštaba Jugoslovenske narodne armije (JNA).
Nova zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića, sagrađena od 1955. do 1965, bila je simbol tadašnje države Jugoslavije, potom sedište vrha Vojske Srbije, a status kulturnog dobra dodeljen joj je 2005.
Kompleks arhitekte Dobrovića bio je jedan od najznamenitijih objekata jugoslovenske i srpske arhitekture u modernističkom stilu i jedna od najlepših zgrada Beograda.
