Maskirne uniforme u vojničkim čizmama koračaju ulicama Srbije od početka političke krize izazvane tragedijom u Novom Sadu.
Svoje ratne veterane imaju i pristalice i protivnici vlasti.
Oni prate studente koji predvode antivladine proteste, i majku jednog od stradalih u padu novosadske nadstrešnice, koja traži odgovornost za smrt sina i još 15 žrtava nesreće.
Vlast, koja odbacuje odgovornost, odgovara šatorskim naseljem u centru Beograda u kojem se, pored ostalih, okupljaju i veterani "Crvenih beretki".
Ovu jedinicu je devedesetih osnovala Državna bezbednost za učešće u svim ratovima u devedesetih. Njeni pripadnici osuđeni za atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića i druga politička ubistva.
Koja je uloga ratnih veterana?
Istoričar Dragan Popović ocenuje da su veterani na obe strane deo borbe za simbole i narativ ko predstavlja državu i naciju, ko ima pravo da nosi uniformu, ali i da koristi nasleđe prošlosti.
"A jedna od stvari koju nam je ovaj protest pokazao je da u Srbiji još nema dovoljno zrelosti za njeno propitivanje", rekao je Popović za Radio Slobodna Evropa.
Kao jedan od primera navodi rat na Kosovu, čiju nezavisnost Beograd do danas ne priznaje.
"Ni studentski pokret, ni bilo ko drugi se ne odmiče od mantre da je Kosovo deo Srbije i uloga veterana je dosta povezana sa tom pričom. To je narativ koji će u budućnosti morati da se razgradi jer je opasan", navodi Popović.
Još opasnijom vidi ulogu veterana na skupovima vlasti, gde se uz bivše pripadnike "Crvenih beretki", pojavljuju i osuđenici za ratne zločine.
"To što vlast radi je sa jedne strane uterivanje straha, a sa druge pokazivanje dosta jasnog kontinuiteta između politike devedesetih i ove danas", ocenuje Popović.
Ko su antivladini veterani?
Uz bivše pripadnike kontroverzne 63. vojne padobranske brigade koja je učestvovala u ratovima devedesetih, a kojoj je RSE ranije pisao, na antivladinim protestima je i grupa koja prati majku jednog od stradalih u padu nadstrešnice Dijanu Hrku.
Za sebe kažu da su "čuvari studenata i naroda".
U javnosti su nazvani veteranima, a predstavljaju se kao "borci sa Košara" na Kosovu 1999. godine.
Grupa nema formalno registrovano udruženje.
Šta se desilo na Košarama?
U sukobu vojnih snaga Srbije i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji se vodio od aprila do juna 1999. na granici Kosova i Albanije, poginulo je na desetine vojnika na obe strane.
U Srbiji se o ovom sukobu govori kao o "herojskoj bici" vojnika koji su "branili granicu i sprečili ulazak" pripadnika OVK iz Albanije na Kosovo.
U drugi plan se stavlja činjenica da su u borbama učestvovali mladi regruti tadašnje Vojske Jugoslavije, i najmanje iskusni oficiri.
"Cela bitka na Košarama je mit. To je događaj gde je rukovodstvo (tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodna) Miloševića poslalo decu od 18, 19 godina da brane nekakvu planinu u jednom besmislenom ratu, i da izginu", kaže istoričar Dragan Popović.
"Umesto da se taj događaj, koji nije bio jedini, iskoristi da se pokaže čemu je taj rat služio, on je iskorišćen da se od njega napravi mit o herojstvu i žrtvovanju", dodaje Popović.
Ispred grupe, javnosti se najčešće obraća Nenad Stanić, koji se mesecima unazad može videti u pratnji Dijane Hrke.
Sa njom je bio i u šatorima kod Skupštine Srbije gde je u novembru šesnaest dana štrajkovala glađu, tražeći odgovornost za smrt sina.
Stanić je ranijih godina za medije govorio da je kao redovan vojnik 1992. dočekao rat u Bosni i Hercegovini gde je proveo "tri, četiri meseca", a da se 1999. kao dobrovoljac prijavio za učešće u ratu na Kosovu.
Veze sa ruskim organizacijama
Stanić je na društvenim mrežama u nekoliko navrata delio fotografije sa Albertom Andijevim, ruskim dobrovoljcem koji se borio u redovima srpskih snaga na Kosovu 1999. godine.
U objavama je pružao podršku lideru ekstremno desne organizacije "Narodne patrole" Damnjanu Kneževiću, a na Instagramu je uz poruku "carstvo nebesko" podelio i informaciju o pogibiji Marka Matovića, člana "Narodnih patrola" koji se kao dobrovoljac ruske vojske borio u Ukrajini.
Dok je Hrka štrajkovala glađu, na društvenim mrežama su se pojavile informacije da je povezan sa ruskim bezbednosnim službama i tamošnjim organizacijama veterana.
Radio Slobodna Evropa (RSE) nije potvrdio te veze, a Stanić navodi da su ljudi sa kojima učestvuje na protestima, "njegovi saborci", a ne deo nekog pokreta ili udruženja.
"Nisam član ničega. Cilj je da nas diskredituju iz svih uglova", rekao je Stanić u telefonskom razgovoru za RSE.
Naveo je i da ne sarađuje sa organizacijama veterana iz Rusije.
"Sve te insinuacije da smo deo ruske službe su daleko od istine. Svi koji to govore drže nas u paranojama da bi mogli da rade šta hoće", dodao je.
U grupi oko Dijane Hrke bio je i Siniša Jevtić koji se takođe predstavlja kao "borac sa Košara".
Jevtić je do novembra 2025. bio direktor fondacije "Brat za brata", koja je osnovana sa ciljem pružanja pomoći socijalno najugroženijim borcima.
Fondacija je prvo nosila ime "Bojevo bratstvo", a njen osnivač je Udruženje ratnih veterana "Bojevo bratstvo Kruševac".
Ovo udruženje je član "Svesrpskog saveza Bojevo bratstvo" koje je, prema ranijem istraživanju RSE, povezano sa istoimenom organizacijom u Moskovskoj oblasti u Rusiji.
Predsednik ruskog udruženja Boris Gromov je u više mandata bio guverner Moskovske oblasti na predlog Jedinstvene Rusije predsednika Vladimira Putina.
Među zamenicima predsednika je Rašid Nastuev, pripadnik ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).
Ova organizacija je sa "Svesrpskim savezom" 2017. potpisala sporazum o saradnji.
Osim Siniše Jevtića, objave na društvenim mrežama pokazuju da i ostali zastupnici udruženja i saveza "Bojevo bratstvo" u Srbiji podržavaju antivladine proteste, ali se na njima ne pojavljuju redovno i nisu deo grupe oko Dijane Hrke.
Jevtić je na izborima 2024. javno podržao tada opozicionu, desničarsku stranku Zavetnici koja je poznata po proruskim stavovima.
Danas kaže da je podršku ovoj partiji povukao kada se ona pridružila aktuelnoj vlasti.
Hapšenje na Kosovu
Siniša Jevtić je u maju 2023. hapšen na Kosovu, na graničnom prelazu Jarinje.
Službenici Kosovske policije uhapsili su ga sa još jednim državljaninom Srbije nakon što su kod njih pronašli pendrek, maskirnu masku, čekić, noževe i slično.
Iz kosovskog tužilaštva su tada naveli da su uhapšeni bili u kontaktu sa srpskim demonstrantima koji su se 29. maja u Zvečanu sukobili sa vojnicima KFOR-a, protiveći se ulasku albanskog gradonačelnika u zgradu opštine.
U sukobu je povređeno 93 vojnika KFOR-a koji su bili raspoređeni ispred opštine Zvečan.
Jevtić je osuđen na kaznu od šest meseci zatvora, koja je preinačena u novčanu, uz zabranu ulaska na Kosovo u trajanju od tri godine.
U Srbiji je 2021. učestvovao u demonstracijama protiv rudarenja litijuma. Na jednom od protesta je uz Nenada Stanića bio u grupi koja je nosila transparent "Na braniku otadžbine".
Iako je i dalje u uniformi učestvuje u antivladinim protestima, Jevtić više nije u grupi oko Dijane Hrke, koja i nakon štrajka glađu boravi u šatoru kod Skupštine Srbije, tražeći od vlasti ispunjenje zahteva.
Nenad Stanić je na Instagramu naveo da je sukob nastao "oko kutija sa novcem od donacija", a Jevtić je na društvenim mrežama objavio da "ne veruje Staniću", uz komentar da "neki hoće da se bave politikom preko veterana".
Ko su veterani vlasti?
Uz majku stradalog u padu nadstrešnice, glađu je desetak dana u novembru štrajkovao i poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Uglješa Mrdić, tvdeći da i on traži odgovornost za nesreću u Novom Sadu.
Mrdić, koji je i predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije, štrak je prekinuo 10. novembra nakon što mu je pozlilo.
U šatoru na stepeništu ulaza u Skupštinu sa njim je štrajkovalo i nekoliko "veterana" ratova devedesetih.
Mrdić ih je na skupu pristalica vlasti 2. novembra predstavio kao "heroje" koji su "krvarili braneći Republiku Srpsku Krajinu (deo Hrvatske koji su devedesetih pod kontrolom držale srpske snage) i Srbe na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije".
Jedan od njih je Miodrag Repija, bivši pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), a kasnije i Ministarstva unutrašnih poslova bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska.
Repija se pominje u presudi Haškog tribunala bivšem šefu Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću, kao jedan prisutnih na otvaranju centra za obuku Jedinice u Kuli 1997. godine.
U JSO su bili još dvojica štrajkača glađu - Janko Kereš i Slavimir Mitrović Pop.
Kereš sa Repijom danas ima firmu za privatno obezbeđenje "Vuk security solutions".
Firma je, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovana 28. novembra 2024. godine, na početku antivladinih protesta u Srbiji.
Sa poslanikom vladajućeg SNS-a Uglješom Mrdićem, glađu je štrajkovao i Nenad Jovanović, koji je tokom prethodnih godina često bio u pratnji haškog osuđenika Vojislava Šešelja, pokazuju alati za prepoznavanje lica.
Jovanović se na svim dostupnim fotografijama nalazi u Šešeljevoj neposrednoj blizini, neretko u pozama koje mogu sugerisati da je reč o članu njegovog obezbeđenja.
Uloga JSO u ratovima devedesetih
Jedinicu za specijalne operacije, poznatiju na "Crvene beretke", osnovao je Resor državne bezbednosti koji je vodio Jovica Stanišić, jedan od najbližih saradnika tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. Njegova desna ruka bio je Franko Simatović.
Stanišić i Simatović su u Hagu 2023. osuđeni na po 15 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja ratnih zločina u Bosni i Hercegovini 1992.
Iako je Tribunal utvrdio da je JSO učestvovala u ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije, niko od njenih pripadnika do danas u Srbiji nije procesuiran.
Rasformirana je 2003. posle atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića.
Član Udruženja veterana "Crvenih beretki" je i Janko Benak koji se, uz grupu muškaraca u uniformama, može videti na fotografijama sa predsednikom Srbije 22. oktobra ispred šatorskog naselja pristalica vlasti.
Slike je na zvaničnom Instagram nalogu objavio Aleksandar Vučić kada je posle požara i pucnjave, u kojoj je ranjen jedan muškarac, posetio šatorsko naselje.
Benak je 2012. na društvenoj mreži X, tadašnjem Twiter-u, objavio da je član vladajuće Srpske napredne stranke.
Godinu dana kasnije na istoj mreži je na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića napisao "Bog da te poživi prijatelju Zvezdane Jovanoviću".
Bivši pripadnik JSO Zvezdan Jovanović služi kaznu zatvora od 40 godina kao direktni izvršilac ubistva premijera Srbije.
U martu 2025, kada se obeležavala godišnjica atentata na Đinđića, u šatorskom naselju bili su i drugi veterani "Crvenih beretki".
Predvodili su ih nekadašnji pripadnik JSO Živojin Ivanović i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, kojeg Sjedinjene Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999.
Iz vladajuće stranke tada su naveli da ne vide problem u njihovom prisustvu.
U šatorskom naselju u martu je bio i nekadašnji general Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević, koji je u Hagu služio kaznu od 14 godina zatvora zbog ratnih zločina nad albanskim civilima na Kosovu 1999.
Ko su prema zakonu ratni veterani?
Nema zvaničnih podataka o broju ljudi u Srbiji koji su devedesetih učestvovali u ratovima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu.
U Zakonu o pravima boraca, navodi se da status borca ima srpski državljanin koji je kao pripadnik oružanih snaga Srbije vršio vojne ili druge dužnosti u ratu ili oružanim akcijama preduzetim za vreme mira "radi odbrane suvereniteta i ustavnog uređenja".
Iako su vojska nekada zajedničke države, pobunjenici i paravojne formacije bili pod kontrolom Beograda, državni vrh tvrdio je da Srbija nije učestvovala u ratovima u Bosni i Hercegovini (BiH) i Hrvatskoj. Rat na Kosovu označava kao "odbranu svoje teritorije".
"Ogromnom broju tih ljudi nije ništa upisano u vojnim knjižicama, posebno kada su išli van granica Srbije jer Srbija na taj način krila svoje dosta veliko učešće u ratovima", kaže istoričar Dragan Popović.
Prema podacima nevladinih organizacija Documenta iz Zagreba, Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Prištine i i Udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje iz Sarajeva, u ratu u BiH život je izgubilo više od 100.000 osoba, u Hrvatskoj više od 17 hiljada, dok je na Kosovu nestalo ili ubijeno više od 13 hiljada ljudi.