Zagađenje vazduha među ključnim ekološkim problemima Zapadnog Balkana, ukazuje izveštaj EU

Energetski sektor i dalje predstavlja značajan izvor zagađenja vazduha u državama Zapadnog Balkana, pokazuje izveštaj Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), objavljen 29. septembra.

Ekološki izazovi su, kako se prepoznaje u izveštaju "Životna sredina Evrope 2025", slični u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

Uprkos porastu obnovljivih izvora energije, i dalje je dominantna upotreba fosilnih goriva - uglja, nafte i dizel goriva.

U ovom sektoru, traže se dodatna ulaganja i diverzifikacija energetskih izvora.

Kao jedan od ključnih problema prepoznaje se i prilagođavanje klimatskim promenama.

Ukazuje se da su države regiona u procesu usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, te da imaju pristup evropskim fondovima kako bi se ulagalo u zelene tehnologije.

U izveštaju EEA, kao krovne ekološke agencije Evropske unije, sačinjeni su ekološki profili 38 država - članica i saradnica agencije.

Profili su izrađeni na osnovu 20 zajedničkih indikatora Evropske agencije za zaštitu životne sredine i statističke agencije EU - Eurostata.

Pročitajte i ovo: Čišćenje prve ekološke države na svijetu

BiH: Ključni problemi kvalitet vazduha, upravljanje otpadom i vodama

Jedan od glavnih izazova Bosne i Hercegovine je unapređenje i zaštita životne sredine u skladu sa evropskim praksama – zaključuje se u izveštaju EEA.

Podseća se da je ekologija u nadležnosti entiteta (Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine), dok zakoni propisuju i obaveze na državnom nivou.

Ukazuje se i da postoji potreba za unapređenjem pravnog okvira, jačanja institucija i njihove saradnje, kao i sistema monitoringa.

Strategije zaštite životne sredine usvojene su u entitetima, dok je državna u procesu usvajanja.

Kao glavna pitanja na koja treba usmeriti pažnju izdvojeni su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom i vodama, kao i ublažavanje posledica klimatskih promena.

Pročitajte i ovo: Mutna voda i teški metali u česmama stanovnika Berkovića

Ocenjuje se i da je od posebne važnosti stvaranje uslova za energetsku tranziciju, kao i cirkularne ekonomije i zelenih preduzeća.

"Međutim, nedostatak investicionih podsticaja i regulatorne podrške ograničio je potencijal za ekološke inovacije u ovim sektorima", ukazuje se.

EEA smatra i da je potrebno unaprediti korišćenje zemljišta i prirodnih resursa u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, kako bi se poboljšao kvalitet i izbegla degradacija povezana sa prekomernim iskorišćavanjem.

Ukazuje se i da među stanovništvom zemlje raste zabrinutost zbog ključnih pitanja životne sredine, poput klimatskih promena i zagađenja.

Protest u Konjicu: 'Odustanite od uništavanja Neretve'

Energetski sektor oslonjen na ugalj

Energetski sektor Bosne i Hercegovine je opisan kao "ključni stub" ekonomije.

Izveštaj podseća da BiH ima različite domaće izvore energije i da je u velikoj meri je energetski nezavisna, ali da ugalj čini više od dve trećine ukupne primarne potrošnje energije.

BiH se obavezala da za 41,2 odsto smanji emisije ugljen-dioksida, u poređenju sa 1990. godinom.

"Zamena uglja (drugim izvorima energije) je ključna za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali donosi i prilike i izazove", zaključuje se.

"Glavni izazov biće sprovođenje efikasnih strategija kako bi se izbeglo povećanje nezaposlenosti i siromaštva u regionima bogatim ugljem", ocenjuje se u izveštaju.

Pročitajte i ovo: Tuzlaci ne žele 'gasni logor i litijumsku pustoš'

EEA ističe i da BiH u poslednje vreme privlači veliku pažnju investitora u obnovljive izvore energije, posebno u solarne i vetroelektrane.

"Zemlja raspolaže i značajnim hidroenergetskim potencijalom, ali koristi samo 35 odsto dostupnog potencijala", podatak je iz izveštaja.

Pročitajte i ovo: Mrtva riba i miris sumpora šire se Neretvom ispod hidroelektrane

Male hidroelektrane, kako se navodi, u skorije vreme dobijaju posebnu regulatornu pažnju zbog negativnog uticaja na životnu sredinu.

"Za Bosnu i Hercegovinu je ključno da upravlja integracijom tržišta sa susednim zemljama, diverzifikuje pravce snabdevanja i razvija partnerstva sa domaćim dobavljačima", zaključak je EEA kada je reč o energetskom sektoru BiH.

Pročitajte i ovo: Bosni i Hercegovini prijeti energetski kolaps

U delu izveštaja o sektoru transporta, ukazuje se da obim saobraćaja u državi raste, te da rastu i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

"Emisije iz transporta predstavljaju glavni izvor zagađenja vazduha u mnogim gradovima, zbog starosti voznog parka (prosečna starost u 2023. bila je 17 godina) i dominacije dizel goriva", navodi se u izveštaju.

Glavni izazovi u transportnom sektoru su smanjenje prosečne starosti vozila i unapređenje javnog prevoza – zaključuje se u izveštaju.

Pročitajte i ovo: Kako je Bosna i Hercegovina postala ovisna o uvoznoj električnoj energiji?

Srbija: 'Prilagoditi poljoprivredu klimatskim promenama'

Evropska agencija zaključuje da rezultati Srbije u oblasti životne sredine pokazuju mešovitu sliku - sa značajnim postignućima, ali i stalnim izazovima.

"Među pozitivnim trendovima su značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 1990. godine, rastući udeo obnovljivih izvora energije i povećanje organske poljoprivrede", nabraja EEA.

"Ipak, izazovi ostaju u oblastima kao što su upravljanje otpadom, korišćenje cirkularnih materijala i obezbeđivanje sveobuhvatnog praćenja zagađenja vazduha", dodaje se u izveštaju i ukazuje na negativne zdravstvene posledice zbog emisije zagađujućih čestica u vazduh.

Kvalitet vazduha se ističe kao oblast koja zahteva praćenje, uz naglasak na sprovođenju mera za smanjenje zagađenja – posebno zbog razlika u nivoima zagađenja po regionima.

Pročitajte i ovo: 'Ekološke bombe': Širom Srbije više od 130 smetlišta

Podseća se da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, aktivno usklađuje svoje politike zaštite životne sredine i klime sa evropskim ciljevima.

Iako se primećuje blago povećanje ulaganja u ekologiju, agencija ističe da je nivo ulaganja i dalje "ispod očekivanih ciljeva".

"Nedovoljna ulaganja umanjuju kapacitet da se adekvatno odgovori na hitna ekološka pitanja i usporavaju napredak ka održivoj i klimatski otpornijoj budućnosti", smatra EEA.

Iako je u toku širenje zaštićenih kopnenih područja, potrebni su ubrzani napori da bi se dostigli ciljevi očuvanja.

Kontinuirano praćenje i upravljanje vodnim resursima ključno je za obezbeđivanje kvaliteta vode i zaštitu vodenih ekosistema.

Pročitajte i ovo: Šta je uzrok pomora ribe na obalama reka u Srbiji?

Zavisnost od uvoza nafte i gasa

Izveštaj zaključuje da energetsku tranziciju usporavaju rastuća potrošnja, zavisnost od fosilnih goriva i ograničena istraživanja i razvoj.

"Tokom poslednje dve decenije, potrošnja energije u Srbiji konstantno raste, a najveći potrošači su domaćinstva (35%) i saobraćaj (28%)", nabraja se.

Dodaje se da, iako ukupna zavisnost Srbije od uvoza nije naročito visoka u poređenju sa većinom država članica EU, posebno je izražena u sektorima nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa.

"Očekuje se da će godišnji troškovi do 2030. godine biti dvostruko veći u odnosu na 2020", upozorava se u izveštaju.

Pročitajte i ovo: Sankcije NIS-u pred vratima: Poslovanje otežano, gorivo možda skuplje

'Razvijati ekološki prihvatljivu poljoprivredu'

Kada je reč o prehrambenom sistemu, ukazuje se da veliko oslanjanje na poljoprivredu koja zavisi od padavina čini proizvodnju hrane u Srbiji veoma podložnom vremenskim varijacijama.

"To zahteva veća ulaganja u mere prilagođavanja klimatskim promenama, kao što su protivgradna zaštita, zaštitne mreže, plastenici i efikasni sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje", zaključuje se u izveštaju.

Napominje se da je od ključne važnosti podsticanje upotrebe biljnih sorti i životinjskih rasa otpornih na klimatske promene.

Pročitajte i ovo: Srbija i klimatske promene: 'Možda da gajimo narandže umesto šljiva'

"Trenutno ne postoje dovoljni kapaciteti da se u potpunosti ispune zahtevi EU u vezi sa klimatski pametnom poljoprivredom i smanjenjem rizika od katastrofa", stoji u izveštaju.

Ističe se i da prioritet treba da bude usvajanje ekološki prihvatljivijih poljoprivrednih praksi.

Iako organska poljoprivreda postaje sve popularnija, potrebni su dodatni podsticaji za njeno šire usvajanje i usklađivanje sa evropskim standardima.

Pročitajte i ovo: Toplotni talas u Srbiji obara rekorde u potrošnji struje

Crna Gora: Udeo obnovljivih izvora energije zadovoljavajući, potrebna veća diverzifikacija

Za Crnu Goru se konstatuje da su neophodni smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, unapređenje tretmana otpada i jačanje reciklaže.

Iako je udeo obnovljivih izvora energije zadovoljavajući, navodi se da je potrebna veća diverzifikacija.

Primećuje se da nije postignut napredak u pronalaženju alternativnog rešenja za proizvodnju energije, a među izazovima je označen minimalan napredak u unapređenju energetske infrastrukture.

Termoelektrana na lignit u Pljevljima je jedan od najvažnijih proizvođača električne energije u zemlji, ali je takođe i glavni zagađivač.

Lokalni napori, kao što su subvencije za pelet u opštini Pljevlja radi smanjenja zavisnosti od uglja, pokazuju inicijative za poboljšanje kvaliteta vazduha i promociju obnovljivih izvora energije.

Pročitajte i ovo: Prekogranični incident: Otrovne materije s jalovišta u Pljevljima rijekom stigle do Foče u BiH

Međutim, dodaje se da nedostaju sveobuhvatni podaci o eko-inovacijama i ekološkim investicijama.

U izveštaju se primećuje da je ekonomska transformacija Crne Gore ograničena zavisnošću od fosilnih goriva, koja su činila 72,6 odsto primarne potrošnje energije u 2022. godini.

Takođe se napominje da kasni usvajanje Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) koji će postati novi strateški plan za razvoj energetskog sektora do 2030.

Pročitajte i ovo: Građanka protiv države Crne Gore zbog zagađenja vazduha u Pljevljima

Ukazano je na potrebu podrške domaćim proizvođačima i poljoprivredi jer su analize pokazale očigledan trend povećanog uvoza hrane od 2019, što govori o visokoj zavisnosti od uvoza.

Primećeno je i da su postignuti značajni pomaci u organskoj poljoprivredi, bezbednosti hrane, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i proširenju zaštićenih područja.

Kao primer urbanog baštovanstva naveden je glavni grad Podgorica.

Konstatovano je da Crna Gora zaostaje u usvajanju ili pravilnoj implementaciji nacionalnih strategija u oblasti životne sredine i klimatskih promena.

Iako je ostvaren napredak u kvalitetu vode, zaštiti prirode i klimatskim promenama, i dalje je potreban značajan trud u oblasti upravljanja otpadom i kvaliteta vazduha.

Pročitajte i ovo: Šume u Crnoj Gori ugrožene, Vlada naredila hitnu sječu zaraženih stabala

Kosovo: 'Energetsko siromaštvo i neefikasno upravljanje otpadom'

Kosovo se nalazi u ključnom trenutku svog puta ka održivosti životne sredine – ističe se u izveštaju EEA.

"Dok napreduju napori u oblasti obnovljivih izvora energije, cirkularne ekonomije i održive poljoprivrede, zemlja se suočava sa značajnim preprekama – od energetskog siromaštva i neefikasnog upravljanja otpadom, do velike zavisnosti od fosilnih goriva", stoji u izveštaju.

Pročitajte i ovo: 'Bojim se za budućnost dece': Kosovo prednjači na Zapadnom Balkanu po nivou metana u vazduhu

'Proizvodnja struje zavisna od fosilnih govora'

Energetski sektor na Kosovu glavni je uzrok emisija gasova sa efektom staklene bašte u zemlji - sa učešćem od oko 87 odsto.

Zagađenje vazduha pretežno nastaje sagorevanjem fosilnih goriva u energetskom sektoru, industriji i transportu.

"Proizvodnja električne energije na Kosovu zavisi od fosilnih goriva, koja čine oko 80 odsto ukupne proizvodnje energije", navodi se u izveštaju.

Obnovljivi izvori čine samo oko 17 odsto primarne proizvodnje energije, napominje se.

"Tranzicija ka održivijoj proizvodnji i snabdevanju električnom energijom je u početnoj fazi", opisuje se.

Tranzicija se sprovodi kroz zakonske izmene, tehnološki razvoj i promene u ponašanju potrošača.

Kad zrak ubija: Plućne bolesti i rak u porastu među djecom i odraslima u Obiliću

Navodi se da rastu investicije u solarne i vetroelektrane, kao i u programe energetske efikasnosti podržane od strane EU.

"Instalacija solarnih panela, izgradnja novih kapaciteta vetroelektrana, standardi energetske efikasnosti u zgradama i izgradnja toplovodnih mreža neke su od inicijativa preduzetih u poslednjim godinama", nabraja se.

Iako je postignut značajan napredak, Kosovo mora pojačati napore kako bi se suočilo sa izazovima vezanim za budućnost energetskog sistema, zaključuje EEA.

Energetsko siromaštvo pogađa značajan deo populacije Kosova, pri čemu gotovo 40 odsto domaćinstava ne može da obezbedi adekvatno grejanje.

"Ovo ne samo da pogoršava životne uslove, već i otežava usvajanje održivih praksi", upozorava se u izveštaju.

Pročitajte i ovo: 'Nepodnošljiv život': Stanovnici Šipitule umorni od obližnjeg rudnika uglja

'Uskladiti poljoprivredu sa ekološkim standardima'

Prehrambeni sistem na Kosovu suočava se sa brojnim preprekama i izazovima - kao što su kontrola proizvodnje hrane i loše upravljanje otpadom.

Organski otpad, pretežno u obliku hrane, čini 30 odsto ukupnog komunalnog otpada u zemlji.

Upotreba pesticida i đubriva u poljoprivredi kontinuirano raste poslednjih nekoliko decenija.

EEA podseća da se Kosovo, kroz svoje strateške dokumente, obavezalo da uskladi poljoprivredni i primarni proizvodni sektor sa ekološkim standardima.

To podrazumeva povećanje sanitarne i kontrole kvaliteta hrane, promovisanje ekološke održivosti u poljoprivredi i adekvatni tretman otpada.

U proteklih deset godina raste količina otpada koji završava na deponijama, upozorava se u izveštaju, uz ocenu da treba unaprediti sistem za reciklažu.

Pročitajte i ovo: Deponije i smrad: Kriza upravljanja otpadom u zemljama Balkana

Severna Makedonija: Napredak u obnovljivoj energiji

U izveštaju se navodi procena da finalna potrošnja energije u Severnoj Makedoniji raste prosečno 1,1 odsto godišnje, umesto da opada.

Emisije bi primenom postojećih mera, kako se dodaje, potencijalno mogle biti smanjene za 50,5 odsto do 2040. godine.

Konstatuje se da je zemlja daleko od postizanja cilja značajnog smanjenja ukupne proizvodnje otpada na nacionalnom nivou, ali da se razvija nova strategija.

Precizira se i da uz stalno obezbeđivanje visokog kvaliteta pijaće vode, napori moraju biti usmereni na rešavanje izazova u tretmanu otpadnih voda kroz neophodna ulaganja.

Napredak je zabeležen u obnovljivoj energiji uprkos upornoj zavisnosti od fosilnih goriva, gde se navodi da zemlja usklađuje svoje ekonomske politike sa standardima EU.

Pročitajte i ovo: Vardarište u Skoplju - kablovi ponovo u plamenu, institucije nisu reagovale 30 godina

Veće kompanije, posebno one sa međunarodnim vezama, primenjuju kriterijume za zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i upravljanje, ali većina malih i srednjih preduzeća nema resurse za to.

Međutim, Severna Makedonija još uvek nije dostigla cilj za 2020. godinu od 23,9 odsto obnovljivih izvora energije.

Kako bi se uskladila sa ciljevima EU za 2030, mora značajno povećati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Pročitajte i ovo: Skoplje pred izbore - mnogo smeća i haosa, malo vazduha i reda

Navodi se da je Vlada inicirala planove za izgradnju novih elektrana, uključujući hidroelektrane sa skladištenjem energije, gasne elektrane, kao i najavljeni gasovodni interkonektor sa Grčkom, pri čemu Evropska banka za obnovu i razvoj pruža finansijsku podršku ovom prelazu.

U izveštaju se konstatuje da je zemlja postigla napredak u smanjenju zavisnosti od uglja i povećanju korišćenja OIE, sa 106 hidroelektrana, 2 vetroparka i 576 fotonaponskih instalacija.

Pročitajte i ovo: Dok se čeka novac za kolektor, fekalije se izlivaju u Ohridsko jezero