U vreme ratnih sukoba na Bliskom istoku, dok svetske aviokompanije obustavljaju letove ka Izraelu, u Beograd je iz Tel Aviva sleteo teretni avion.
Na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" sleteo je 23. juna u večernjim satima.
Srbiju je napustio sledećeg dana, 24. juna, i poleteo ka izraelskom vojnom aerodromu kod grada Berševa, na jugu zemlje.
Šta je prevozio - nije poznato.
Teretni avion je u Beograd sleteo svega nekoliko sati nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da je država obustavila izvoz naoružanja, posebno referišući na Izrael.
Avion, koji je leteo na trasi od Tel Aviva do Beograda, a potom završio u izraelskoj vazduhoplovnoj bazi, specijalizovan je za prenos opasnog tereta, poput naoružanja.
Nadležne institucije Srbije, međutim, ćute o tom letu.
Resorna ministarstva odbrane, spoljnih poslova i trgovine, do objave teksta nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE).
Na pitanja RSE nije odgovoreno ni iz Challenge Airlines-a, izraelske aviokompanije koja je vlasnik teretnog aviona.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je da novinarima odgovori na pitanje o letovima zabeleženim 23. i 24. juna.
"Ne pada mi na pamet da kažem šta je uzletelo, a šta je sletelo", rekao je on.
Ovo je osmi put da isti teretni avion putuje na relaciji Izrael-Srbija-Izrael u proteklih osam meseci – podaci su sa sajta specijalizovanog za praćenje avionskog saobraćaja Flight Radar koje je analizirao RSE.
Odredište tog aviona iz Beograda je uvek bilo isto – sletao je na vojni aerodrom Nevatim, nedaleko od Berševe.
Ta vazduhoplovna baza je, inače, više puta bila na meti napada izraelskih protivnika od početka sukoba na Bliskom istoku.
Precizni podaci o tome šta je od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozila u Izrael i druge države nisu javno dostupni.
Dozvole za izvoz oružja izdaje Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu.
To ministarstvo, međutim, proteklih godina na svom sajtu ne objavljuje godišnje izveštaje o izdatim dozvolama.
Beogradski aerodrom bez odgovora o detaljima leta
U odgovoru beogradskog aerodroma za RSE nije navedeno šta je avion na letu Tel Aviv-Beograd-Berševa prevozio.
Kompanija Belgrade Airport, koja upravlja aerodromom, za RSE ističe da su njihove službe "blagovremeno obaveštene" o avionu koji je sleteo i poleteo "u skladu sa predviđenom satnicom".
Dodaju i da su dužni da "svim zainteresovanim stranama omoguće uslugu korišćenja aerodromske infrastrukture, pod jednakim uslovima", u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima za prevoz putnika i robe.
Nisu, međutim, precizirali šta je bio razlog tog leta.
"Sve dodatne informacije možete potražiti u kompanijama koje su angažovale navedenu avio-kompaniju za svoje potrebe, kao i u nadležnim institucijama za izdavanje dozvole za obavljanje letova u redovnom i čarter avio-saobraćaju", naveli su.
Koja firma je angažovala izraelskog privatnog prevoznika nije poznato, a resorna ministarstva nisu odgovorila na upite RSE.
Od povećanih isporuka municije ka Izraelu, do izjave da 'više ništa ne izvozimo'
Svega nekoliko dana pre nego što je Izrael napao Iran 13. juna, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio o "produbljenim odbrambenim vezama" Srbije i Izraela.
U intervjuu za izraelski Jerusalem Post 6. juna, Vučić je naglasio da je Srbija jedina u Evropi koja posluje sa Izraelom u oblasti vojne municije.
Ocenio je i da su isporuke naoružanja ubrzane od oktobra 2023.
Tada je Izrael napadnut od strane Hamasa, palestinske organizacije koju Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) smatraju terorističkom.
Izrael je potom pokrenuo kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze, koja je dovela do masovnog stradanja palestinskih civila, razaranja gradova i humanitarne krize.
Ujedinjene nacije su optužile Izrael za teška kršenja ljudskih prava i ratne zločine.
I pre priznanja vlasti u Beogradu da su isporuke oružja ka Izraelu ubrzane, međunarodni timovi istraživačkih novinara objavili su da je izvoz oružja iz Srbije ka Izraelu uvećan 30 puta od oktobra 2023.
Vučić se nakon toga našao na meti kritika dela opozicije i javnosti u Srbiji - uz ocenu da se time svrstao uz izraelske vlasti, te da se oružje iz Srbije koristi za ubijanje palestinskih civila.
A deset dana nakon izraelskog napada na Iran, predsednika su novinari ponovo pitali - da li je izabrao stranu time što Srbija izvozi oružje u Izrael.
Vučićev odgovor 23. juna bio je da "sada ne izvozimo ništa".
Ocenio je i da je "jedna stvar" to što je Srbija posle Hamasovog napada na Izrael prihvatila izvoz municije u tu državu.
"A druga je situacija danas. Mi smo sada zaustavili bukvalno sve i šaljemo našoj vojsci", dodao je.
Naglasio je da su Srbiji prijatelji i Izrael i Iran.
'Ne pada mi na pamet da kažem šta je uzletelo'
Posle Vučićeve izjave, istog dana, usledilo je i saopštenje Ministarstva odbrane - da se izvoz naoružanja i vojne opreme obustavlja, u skladu sa instrukcijama predsednika.
A samo sat i po vremena nakon saopštenja Ministarstva, na beogradski aerodrom sleteo je izraelski teretni avion i dan kasnije vratio u Izrael.
Da li se avion u Izrael vratio sa srpskim naoružanjem i šta je bio predmet isporuke – za RSE nisu odgovorili iz resornih ministarstava i sa beogradskog aerodroma.
Vučić je 24. juna izjavio da Srbija "mnogo toga" uvozi iz Izraela, ali nije želeo da precizira o čemu se radi.
"Postoje stvari za koje se nadam da će doći u zemlju, ali mi ne pada na pamet da kažem šta je uzletelo, a šta je sletelo", dodao je.
Šta se zna o avionu koji je leteo na liniji Izrael-Srbija-Izrael?
Prema podacima sa sajta Flight Radar, 23. juna oko 21.30, u Beograd je iz Tel Aviva sleteo Boing 747 – 412F.
U pitanju je kargo verzija putničkog Boinga 747-400, posebno dizajnirana za prevoz tereta.
Avion sa registarskom oznakom 4X‑ICK u vlasništvu je izraelske privatne kompanije Challenge Airlines, specijalizovane za međunarodni teretni saobraćaj.
U Beogradu se avion zadržao jedno veče.
Sa beogradskog aerodroma je 24. juna, nešto pre podneva, poleteo ka Berševi u Izraelu.
Sajt Flight Radar beleži i istoriju letova ovog aviona.
U proteklih osam meseci, avion je u Beograd stizao osam puta - 30. oktobra i 16. decembra 2024, a potom u 2025. godini dolasci su bili 22. i 23. januara, te još tri puta u maju i jednom u junu.
Krajnja destinacija u Izraelu svaki put bila vazduhoplovna baza nadomak Berševe.
Osim Beograda, isti teretni avion je proteklih meseci leteo i ka evropskim gradovima i Sjedinjenim Američkim Državama.
Tako je, prema podacima Flight Radara, proteklih meseci više puta leteo ka američkoj vojnoj bazi u Doveru, odakle su mu odredišta bila izraelske vojne baze.
Sjedinjene Države su najveći izvoznici oružja Izraelu, a vrednost pošiljki meri se u milijardama dolara. Dve trećine izraelskog uvoza oružja dolazi iz SAD.
Šta se zna o kompaniji koja je vlasnik aviona?
Aviokompanija specijalizovana za prevoz "vanstandardnog i složenog tereta" – tako sebe opisuje izraelski Challenge Airlines.
Prema podacima sa njihovog zvaničnog sajta, poseduju tri aviona marke Boing, namenjena za kargo saobraćaj.
Ti avioni imaju bočne teretne kapije ("Side Cargo Door"), što, kako se navodi, omogućava unošenje i transport opasnog tereta.
Ističu i da imaju specijalizovane timove i infrastrukturu za "rukovanje visoko osetljivim pošiljkama".
Kompanija, kako se navodi, pruža redovne usluge između Tel Aviva i evropskih zemalja, kao i do Sjedinjenih Američkih Država, preko aerodroma u Liježu u Belgiji.
Dodaju i da Challenge Airlines poseduje različite bezbednosne licence za kargo avionski saobraćaj koje izdaju Evropska unija, SAD, Kina i druge države.
U novembru 2024. belgijski mediji su javili da je ova aviokompanija podnela žalbe na savezne i regionalne uredbe Belgije koje ograničavaju transport oružja i vojne opreme ka Izraelu.
Prema pisanju belgijskih medija, kompanija Challenge Airlines je ranije negirala da transportuje oružje - tvrdeći da u Izrael dostavlja humanitarnu pomoć, poput ambulantnih vozila i hrane.
Neke evropske zemlje su zaustavile izvoz oružja u Izrael ili su suspendovale izvozne dozvole.
Embargo na nivou EU zatražila je Španija krajem maja ove godine, sa ocenom da se rasplamsava nasilje u Gazi.
Embargo, međutim, dosad nije uveden.
Za to bi bila potrebna jednoglasna odluka država članica.
Međutim, više država EU podržava Izrael, a Nemačka i Italija su, posle SAD, na drugom i trećem mestu na listi izvoznika oružja u Izrael.
Novi sukob na Bliskom istoku
Novi sukob na Bliskom istoku je izbio kada je Izrael 13. juna započeo napad na Iran i pogodio više lokacija, uključujući nuklearni objekat i stambena područja u Teheranu, pri čemu je ubijen niz visokih komandanta Iranskog revolucionarnog gardijskog korpusa (IRGC), nuklearnih naučnika i civila.
Iran je zatim uzvratio lansiranjem dronova i balističkih projektila na vojne centre i vazduhoplovne baze u Izraelu.
Sjedinjene Države su se uključile u sukob 22. juna.
Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da su američki bombarderi napali tri iranska nuklearna postrojenja.
Iran je dan kasnije saopštio da je, kao odgovor na američki napad, lansirao projektile na bazu SAD u Kataru.
Iran i Izrael su 24. juna objavili da pristaju na primirje, ali su ubrzo stigli izveštaji Izraela da je Iran ponovo raketirao njihovu teritoriju, što su iz Teherana negirali.
*Saradnja na tekstu: Mirjana Jevtović
