Ukrajinski pregovarači su otišli Ženeve posle razgovora s predstavnicima SAD o predlozima za okončanje rata s Rusijom, izjavio je u ponedeljak predsednik Volodimir Zelenski, dok se i dalje postavljaju pitanja o tome da li bi sporazum mogao biti postignut Dana zahvalnosti, roka koji je postavio američki predsednik Donald Tramp (Trump).
"Očekujem večeras puni izveštaj o napretku razgovora u Ženevi i glavnim naglascima naših partnera", naveo je Zelenski na društvenim mrežama.
"Na osnovu tih izveštaja, odredićemo sledeće korake i vremenski okvir. Nastavićemo koordinaciju s Evropom i drugim partnerima širom sveta", dodao je on, ne iznoseći detalje.
Dve strane su navele da su razgovori u švajcarskom gradu pokazali "značajan napredak" ka okončanju rata i doveli do "ažuriranog i poboljšanog" okvira koji bi "u potpunosti potvrdio“ suverenitet ratom razorene zemlje i doneo pravedan mir.
Saopštenje iz Vašingtona u nedelju nije pružilo konkretne informacije niti detalje o tome koje su izmene napravljene u mirovnom planu od 28 tačaka koji je predložio Tramp, a koji su pristalice Kijeva kritikovale kao previše naklonjen Rusiji.
"Razgovori su bili konstruktivni, fokusirani i puni poštovanja, podvlačeći zajedničku posvećenost postizanju pravednog i trajnog mira", navodi se u zajedničkom saopštenju SAD i Ukrajine.
"Potvrdili su da svaki budući sporazum mora u potpunosti podržati suverenitet Ukrajine i doneti održivi i pravedan mir. Kao rezultat diskusija, strane su sastavile ažurirani i poboljšani mirovni okvir", dodaje se, bez navođenja detalja.
Sam Tramp zasad se nije oglasio, dok je nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Mertz), posle konsultacija s liderima Evropske unije, izgleda naznačio da je malo verovatno da će biti ispunjen rok do 27. novembra koji je Tramp postavio da Ukrajina prihvati plan.
"To je naporan proces", rekao je Merc posle diskusija na marginama samita Evropske unije i Afričke unije u glavnom gradu Angole, Luandi, dodajući da će "u najboljem slučaju ove nedelje biti manjih koraka napred".
"Sledeći korak mora biti: Rusija mora sesti za pregovarački sto... I ako je to moguće, onda će se svaki trud isplatiti", dodao je on.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak novinarima u Moskvi 24. novembra da Rusija još nije dobila nikakve informacije od Vašingtona o razgovorima.
"Još nismo videli nikakav plan. Pročitali smo saopštenje izdato posle razgovora u Ženevi. Uneti su određeni amandmani na tekst koji smo ranije videli. Čekamo. Čini se da se dijalog tamo nastavlja, neki kontakti će se nastaviti. Još jednom, zasad nismo dobili ništa zvanično", rekao je Peskov.
Zajedno s evropskim saveznicima Ukrajine, mnogi američki kongresmeni – uključujući i neke republikance – napali su prvobitni predlog, uz ocene nekih da je to "lista želja" Kremlja.
U saopštenju Bele kuće se navodi da je „ukrajinska delegacija potvrdila da su sve njihove glavne brige – bezbednosne garancije, dugoročni ekonomski razvoj, zaštita infrastrukture, sloboda plovidbe i politički suverenitet – temeljno razmotrene tokom sastanka".
Sastanak Zelenskog i Trampa?
Više zapadnih novinskih agencija pozivalo se na neimenovane izvore koji kažu da su američki i ukrajinski zvaničnici razgovarali o potencijalnoj poseti Zelenskog Vašingtonu – već ove nedelje – kako bi razgovarao s Trampom.
Rojters (Reuters) je citirao jedan izvor koji je rekao da će se razgovori fokusirati na najosetljivija pitanja u mirovnom planu od 28 tačaka koji je predložio Tramp – kao što je mogućnost ukrajinskih teritorijalnih ustupaka Rusiji.
Originalni plan nije zvanično objavljen, ali je procureo i mediji su ga objavili.
Uslovi plan zahtevaju velike ustupke od Kijeva i izgleda da odražavaju mnoge zahteve Kremlja – uključujući predaju ukrajinske Donjecke i Luganske oblasti – poznate kao Donbas – i Krima, zajedno s ograničavanjem veličine ukrajinske vojske.
Od Kijeva bi se takođe zahtevalo da uspostavi ustavnu zabranu pridruživanja NATO-u, dok bi se ograničenja postavila samom zapadnom vojnom savezu u vezi sa stacioniranjem njegovih trupa. Finansijske sankcije Moskvi bi takođe bile ublažene prema planu.
Zauzvrat, Ukrajina bi dobila neki oblik "bezbednosnih garancija", pre svega od SAD, bilo bi joj dozvoljeno da uđe u Evropsku uniju i dobila bi neke finansijske beneficije. Rusija bi takođe morala da se povuče s nekih ukrajinskih područja koja trenutno okupira.
Posle otpora američkih kongresmena i saveznika iz inostranstva, Tramp je ostavio otvorenu mogućnost za izmenu plana.
Detalji evropskog plana
Nemačka novinska agencija DPA prenela je da alternativni evropski plan ne bi zahtevao od Ukrajine da ustupi teritoriju koju još kontroliše i da bi postavio veći limit na veličinu njenih oružanih snaga – na 800.000 vojnika, umesto ograničenja od 600.000 u američkom predlogu. Ukrajina bi takođe dobila snažne bezbednosne garancije.
Takođe, članstvo Ukrajine u NATO-u ne bi bilo eksplicitno isključeno, a Rusiji ne bi bila data opšta amnestija za ratne zločine, objavila je DPA, ne navodeći svoje izvore.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdogan) rekao je da će u ponedeljak telefonom razgovarati s ruskim kolegom Vladimirom Putinom o mirovnim naporima u Ukrajini.
Višestruke žrtve u Harkivu
U međuvremenu, dok su pregovori bili u toku u Ženevi, ubijanje se nastavilo u ratu koji se približava svojoj četvorogodišnjoj granici.
Ukrajinski zvaničnici saopštili su da je Rusija u nedelju izvela "masovni" napad dronovima na Harkiv, u kojem su poginule najmanje četiri osobe, dok je 17 drugih povređeno.
Rusija skoro svake noći izvodi napade raketama i dronovima na ukrajinske stambene, komercijalne i infrastrukturne objekte. Kremlj negira da napada civilna područja uprkos široko rasprostranjenim napadima na takva područja.
Ruski napadi na energetsku infrastrukturu ostavili su milione ljudi bez grejanja ili struje satima svakog dana. Kopnena ofanziva na istoku Ukrajine takođe je povećala pritisak na Kijev dok pokušava da pregovara o mirovnim uslovima.
Ukrajina je odgovorila lansiranjem dronova na energetske i druge objekte unutar Rusije za koje Kijev tvrdi da se koriste za pokretanje napada na ukrajinske gradove.
U Rusiji su takođe zabeleženi nestanci struje, dok je njena ekonomija teško oštećena zbog ratnih izdataka i zapadnih sankcija.
