Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Beograd o rešavanju problema sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) razgovarati sa Rusijom koja u toj kompaniji ima većinsko vlasništvo.
"Više nemamo šta da razgovaramo sa Amerikancima. Sjedinjene Američke Države isterale su svoje i Evropa će da podrži američke sankcije", rekao je Vučić 7. oktobra u Beogradu.
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije stupaju na snagu 8. oktobra.
"Siguran sam da će posle kratkog vremena JANAF da prestane da isporučuje naftu. Nadam se da NIS neće otpuštati veliki broj radnika," dodao je Vučić.
Kao drugi problem Vučić je naveo finansijsko-bankarski sistem koji u uslovima sankcija, kako je rekao, neće poslovati sa NIS-om dok bude pod embargom SAD.
Jadranski naftovod (JANAF) je cevovod od Omišlja na ostrvu Krk u Hrvatskoj kojim se, između ostalog, transportuje nafta do rafinerije u Pančevu za potrebe Naftne industrije Srbije. Njegov većinski vlasnik je država Hrvatska.
Srbija ima dovoljno rezervi nafte i naftnih derivata, saopštilo je u utorak Ministarstvo rudarstva i energetike.
„Učinićemo sve da energetski sistem ne bude ugrožen po pitanju snabdevanja potrošača i industrije”, navelo je ministarstvo.
Naftna industrija Srbije je pre četiri dana administraciji u Vašingtonu predala novi zahtev za odlaganje sankcija.
Od najave sankcija NIS-u krajem prošle godine, do sada su sankcije ovoj ruskoj kompaniji odlagane šest puta na po mesec dana i potom krajem septembra za još ukupno deset dana.
SAD su na listu kompanija pod sankcijama uvrstile NIS u januaru u cilju, kako je saopšteno, sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
Ruska državna kompanija Gasprom (Gazprom) iz vlasništva NIS-a izašla je u septembru prodajom 11,3 odsto akcija firmi Intelidžens iz Sankt Peterburga, kojom upravlja Gasprom
Gasprom njeft, ćerka firma Gasproma, vlasnik je 44,9 odsto NIS-a.
Država Srbija ima 29,9 odsto akcija, a ostalo poseduju mali akcionari.
