U jeku masovnih antivladinih protesta i zahteva demonstranata da raspiše vanredne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se još jednom obratio Rusiji.
"Ruskim prijateljima", kako je nazvao državni vrh u Moskvi, Vučić se 30. juna zahvalio na "razumevanju".
Bio je to njegov odgovor na izjavu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova - da je Moskva zainteresovana da se nemiri u Srbiji smire "na osnovu Ustava i zakona".
Istog dana, međutim, Aleksandar Dugin, po mnogima vodeći ideolog Kremlja, koji je blizak i Vladimiru Putinu, ustvrdio je da narod u Srbiji "neće Vučića".
"Srbi žele da Vučića više ne bude. I to je tačnu. I svi Srbi to hoće", rekao je Dugin za Sputnik.
Poruke pomešanog značenja, stižu iz Rusije sedam dana nakon što je u saopštenju Ruska obaveštajna spoljna služba konstatovala da Srbija obilaznim kanalima izvozi oružje u Ukrajinu - na koju je Rusija februara 2022. izvela invaziju, započinjući rat koji do danas nije završen.
Da li je bliskosti kraj?
Ivana Stradner, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, ne veruje da je po sredi razilaženje vlasti u Srbiji, oličene u Vučiću, i od Evropske unije izolovane Rusije.
Ona veruje da Kremlj podržava Vučića "jer može da ga kontroliše".
"Moskva ne želi demokratski nastrojenu i nepredvidivu vlast u Srbiji", naglasila je za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Rusija ima dugu istoriju promovisanja autokratije i iste taktike koje Moskva koristi u Gruziji, koristi i u Srbiji", ocenjuje Stradner.
U gore pomenutoj izjavi Sergej Lavrov je upozorio i na mogućnost navodne "obojene revolucije" u Srbiji.
Neimenovane zapadne zemlje je optužio da "obično uvek" pokušavaju da iskoriste određene unutrašnje događaje u raznim državama, kako bi "promovisale svoje interese, na štetu drugih partnera" tih država.
"Nadamo se (…) da se ovog puta neće upuštati u svoje obojene revolucije", rekao je.
Lavrov je ponovio termin, koji je postao simbol rušenja autoritarnih režima.
Taj termin označava koncept obaranja vlasti u jednoj državi, podsticanjem od strane druge.
Od početka osmomesečnih protesta u Srbiji Vučić tvrdi da se u državi na čijem je čelu sada događa upravo to.
Pohvale u kriznom trenutku
Uzajamne pohvale iz Moskve i Beograda, došle su u danu kada su širom Srbije organizovane masovne blokade ulica, kao čin građanske neposlušnosti.
Reakcija je to na hapšenja koja su usledila nakon sukoba policije i demonstranata u subotu, 28. juna, u glavnom gradu Srbije a nakon istovremenih skupova organizovanih od strane protivnika i podržavalaca vlasti.
Policija je odgovorila hapšenjima i razbijanjem barikada, dok ih demonstranti, koji zahtevaju raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora što vlast odbija da učini, optužuju za prekomernu silu i represiju.
"Represivne mere ove vlasti me podsećaju na Moskvu od pre decenije, kada su bili protesti. To je 'priručnik' autoritarnih režima", ocenjuje Ivana Stradner.
Vučić se, pravdajući akciju policije, baš kao i Lavrov pozvao na "Ustav i zakon" – ocenjujući da je postupanje policije proteklih dana bilo "apsolutno profesionalno".
"Ne bih bila iznenađena da Rusija pojača svoje obaveštajne aktivnosti i pruži još veću podršku vlastima u Srbiji", ocenila je Stradner za RSE.
Vučićevo "izvinjenje" Moskvi
Vučićeve "zahvalnice" Lavrovu i ruskom državnom vrhu su vid "izvinjenja i dodvoravanja Moskvi" – tako ih vidi Andrej Šari, direktor Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa (RSE).
Primećuje da su Vučićeve poruke usledile nakon što su objavljeni izveštaji ruske obaveštajne službe da Srbija preko posrednika dostavlja oružje Ukrajini.
Ti navodi su proteklih meseci izazvali oštre kritike i upozorenja Srbiji iz Kremlja.
Iako je zvanični Beograd prvo negirao da dostavlja municiju Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, kasniji Vučićev odgovor je bio da ne može da kontroliše gde će završiti oružje.
A potom je, 23. juna, Srbija obustavila izvoz naoružanja u inostranstvo.
U čije ime govori Dugin?
Uz Lavrova i "ruske prijatelje", Vučić je zahvalnicu uputio i "retkim korektnim ruskim analitičarima".
Jedan ga je, međutim, prethodnih dana kritikovao.
Da je Vučićev legitimitet "nestao", ocenio je Alekdandar Dugin, ruski desničar koga pojedini mediji opisuju kao "vodećeg ideologa Kremlja".
Dugin je za ruski državni medij Sputnjik naveo da "svi Srbi žele da Vučić ode".
"Danas, faktički, iza njega (Vučića), stoji samo država - a podrška u narodu je nula", kazao je Dugin, da bi u nastavku i sam potegao argument "obojene revolucije".
"Jedino oni ljudi koji se plaše još jedne obojene revolucije, oni ne učestvuju u protestima. Ali, Vučiću je kraj. Njegova legitimnost je iščezla", naveo je Dugin.
Ivana Stradner smatra da na Duginove komentare "ne treba obraćati previše pažnje".
"On nema toliko veliki uticaj na Putina kako mnogi misle", dodaje.
Andrej Šari, sa druge strane, Duginovu izjavu smatra "malo važnijom u odnosu na dijalog Vučića i Lavrova".
"Kremlj ga koristi svaki put kada je potrebno da neko sa desnice izjavi nešto što Kremlju može biti u glavi. A to neće Lavrov zvanično izjaviti", dodaje on.
Primećuje i da je Dugin govorio za medij koji je pod direktnom kontrolom Kremlja.
"Siguran sam da to nije slučajno - da je Dugin dobio dozvolu, signal iz Moskve da to kaže. Kremlj zna da igra tu igru, kako bi malo pritisnuo Vučića", smatra urednik Ruskog servisa RSE.
Ističe i da Moskva može ići dalje, ako Vučić ne bude razumeo poruku.
"Danas to kaže Dugin, sutra može reći neko drugi od istaknutih analitičara koji zvanično ne predstavljaju rusku vladu, ali imaju uticaj, ali to prekosutra može postati i zvanična politika Moskve", dodaje Šari.
"To za Vučića, koji balansira između Evrope i Rusije, može biti neugodno i ozbiljno", naglašava.
Ivana Stradner ocenjuje da Vučićeva politika balansiranja "nije nešto što Moskva želi da toleriše, za razliku od Brisela".
Podseća i na zavisnost Srbije od ruske nafte i gasa.
Dok Srbija pokušava da odloži američke sankcije Naftnoj industriji Srbije u većinski ruskom vlasništvu, sa Moskvom vodi pregovore o novom sporazumu o isporukama gasa.
"Putina slanje oružja Ukrajini možda iritira. Ali nestanak ruskog gasa na tržištu, znači nestanak uticaja Moskve i zato je poslata poruka", dodaje ona.
Telegram kanali o uličnim blokadama
Kao drugo polje za širenje propagandnih narativa pod kontrolom Kremlja, Andrej Šari vidi društvenu mrežu Telegram.
U Srbiji su aktivne stotine proruskih Telegram kanala, od kojih neke imaju desetine hiljada pratilaca.
Proteklih dana, na pojedinim kanalima kao što je "Istok info", pojavljuju se izveštaji o protestnim blokadama ulica u Beogradu i drugim gradovima.
Uz fotografije blokada, nema mnogo informacija.
Uglavnom se navodi samo njihova lokacija.
A ostavljena je i anketa u kojoj pratioci mogu da glasaju – da li podržavaju proteste ili ne.
Istovremeno, drugi proruski Telegram kanali pružaju podršku predsedniku Srbije.
A prema Vučiću su na Telegamu kritični neki od proruskih plaćenih boraca u Ukrajini.
Među njima je Dejan Berić – snajperista koji je u Srbiji osuđen zbog učešća na stranom ratištu.
Na svom kanalu, Berić je otvoreno kritikovao Vučića zbog susreta sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i izveštaja o dostavljanju municije Kijevu.
"Ruska vlada i Putin koriste Telegram kao polje za širenje propagande. Druge društvene mreže su izgubili, zbog sankcija", ističe Andrej Šari.
Dodaje da se preko Telegram kanala i blogera koji ih vode, često plasiraju nezvanične informacije, ali da postoji kontrola Kremlja.
"Na oficijelnom nivou Lavrov je prema Vučiću ljubazan, to znači - 'još nismo ozbiljno ljuti'. A neoficijelni kanali su upravo poruka Beogradu da pazi šta radi", ističe Šari.
'Pobeda' nad 'obojenom revolucijom'
Aleksandar Vučić proteklih meseci tvrdi da je "pobedio obojenu revoluciju".
I odbija da ispuni zahteve protesta, koji su se proširili širom Srbije nakon tragedije u Novom Sadu, kada je u obrušavanju nadstrešnice Železničke stanice poginulo 16 ljudi.
Pošto je objekat rekonstruisan kratko vremena pre pada nadstrešice, demonstranti su za nesreću optužili korupciju prisutnu u rekonstrukciji projekta koji je vlast reklamirala kao jednu od svojih uspešnih investicija.
Vučić je 30. juna poručio da se vlast u Srbiji osvaja na izborima kada ih nadležni organi to budu raspisali, a ne, kako je rekao, kada "banda huligana to bude tražila".
"Red ćemo da sačuvamo u zemlji, hvala na pažnji ruskim prijateljima, hvala na tome što dobro razumeju i budno procenjuju šta je to što se u Srbiji zbiva", rekao je.
"Ali želim da kažem njima i svima drugima da, šta god organizovali, koliko god plaćali ... završeno je sa tim. Želim da ih obavestim da je Srbija pobedila, da se radujem nastavku saradnje sa Ruskom Federacijom", rekao je Vučić.
FSB i 'zvučni top'
Vlastima u Srbiji podršku su proteklih meseci dali i istražitelji ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).
Nakon optužbi da je na masovnom protestu 15. marta u Beogradu protiv mirnih demonstranata upotrebljeno nedozvoljeno zvučno oružje, FSB je nakon istrage u Srbiji zaključio da ga vlasti nisu koristile.
Njihov se izveštaj, međutim, ne poklapa sa istraživanjima više međunarodnih organizacija, čiji su stručnjaci analizirali incident na protestu.
Međunarodna nevladina organizacija "Earshot" je, na osnovu svedočenja demonstranata, rekonstruisala zvuk koji se čuo na protestu i zaključila da je u pitanju "verovatni sonični napad".
Vlasti više od tri meseca negiraju upotrebu zvučnog oružja, dok je slučaj pred tužilaštvom i dalje u predistražnom postupku.
